Европска комисија је представила „радни програм“ за 2015. годину. Један од његових кључних ставова је идеја осигурања енергетске безбедности Европе посредством реализације пројеката мимо Русије. Ипак ове цевоводе реално нема чиме испунити, сматра наш коментатор Петар Искендеров.
Одлука Русије да обустави реализацију пројекта Јужни ток у његовом претходном виду и да пребаци своје извозне токове на Турску створила је на енергетском тржишту принципијално нову ситуацију. Анкара је добила могућност да диктира своје услове ЕУ. До сада је било супротно – и поводом турске изјаве за ступање у ЕУ, поводом оптужби Анкаре за кршење људских права. Што се тиче Русије, она, не губећи европско тржиште, моћи ће још више да диверзификује сопствену политику у енергетској сфери.
Спознавши реалност овакве опасности, западни лидери последњих дана године која је на измаку пожурили су у Анкару. Кључна је требало да постане посета новог руководиоца спољнополитичке службе ЕУ Федерике Могерини. Ипак она једноставно није имала више адута који би могли да се представе турској страни. На коначној конфреренцији за штампу чула се само увијена фраза о томе да је ЕУ и Турској потребно да ојачају сарадњу и заједнички рад не само због заједничких интереса, већ и зато што пред њима стоје једни исти изазови и опасности. Турској је такође обећано 70 милиона евра за помоћ избеглицама из Ирака и Сирије.
Што се тиче енергетике, по том питању додирне тачке се нису појавиле. Једина теоријски могућа варијанта за ЕУ на енергетском фронту је коришћење могућности пројектованог азарбејџанског Трансанодолијског гасовода TANAP. Он претпоставља изградњу система гасовода од азарбејџанског налазишта Шах-Дениз преко Грузије, Турске, Грчке и Албаније на југ Италије. Њиме се планира испорука 6 милијарди кубних метара гаса у Турску и 10 милијарди кубних метара даље у Европу. Европска комисија је већ позвала архтекте појекта да удвоструче капацитет гасовода. Ипак реални садржај датог цевовода може да постане смао 10 милијарди кубних метара гаса из друге линије азарбејџанског налазишта Шах-Дениз. А све остало је ипак руски гас. При томе сви гасни пројекти које нуди Европа и спот механизми формирања цена заостају за руским дугорочним уговорима – посетио је у разговору за Росију севодња шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.
У средњорочној перспективи гас на спот тржишту неће бити јефтинији од гаса који се испоручује по данашњим дугорочним уговорима. За 5 година сами европљани ће затражити повратак старом систему. Ради се о томе што је илузорна претпоставка да свет ступа у епоху суперјефтиног гаса.
Никуда нису нестале противречности између Брисела и Анкаре поводом турске пријаве за ступање у ЕУ. А хапшења која се се десила ових дана у Турској у оквиру истраге случаја о покушају државног удара могу да забију још већи клин у односима између Запада и Турске. Турске власти не крију сумње да САД и ЕУ покушавају да организују у њиховој земљи још једну револуцију у боји – у контексту јачања стратешког партнерства Москве и Анкаре.
Тако да ЕУ нема реалне полуге деловања на турске власти, индиректно признају и дипломатски извори у Бриселу. Према њиховим речима, Турска није дужна да поштује захтеве ЕУ у погледу енергетике, пошто није члан ЕУ и само је посматрач у Европској енергетској заједници.
Тако да нофа конфигурација енергетских токова која се рађа пред нашим очима захтева од свих дражава Централне и Источне Европе опреативно ревидирање сопствене улоге у будућим пројектима и трку са новим конкурентима.
Петар Искендеров, Глас Русије
фото: REUTERS/Valentyn Ogirenko
