Енгдал: Љуљање темеља петродоларског система

Амерички век који је тако тријумфално 1941. у магазину ,,Лајф“ прогласио инсајдер америчког естаблишмента Хенри Лус био је изграђен на непрекидном низу ратова за успостављање контроле над нафтом. Иронија је што би сада, са илегалним и унилатералним поништавањем иранског нуклеарног споразума од стране америчког председника, нафта игром случаја могла да одигра кључну улогу у пропасти глобалне хегемоније истог тог америчког века.

Било који од елемената у скорашњим потезима бројних земаља усмерених на ослобађање од доларске зависности је сам по себи недовољан да оконча доминацију америчког долара, оличену у способности Вашингтона да примора друге државе на куповину или продају нафте искључиво у доларима. Међутим, свака унилатерална провокација и акт санкција који Вашингтон предузме приморава друге земље да налазе решења каква би пре свега четири године била сматрана непрактичним или немогућим.

Од 1973. и нафтног шока изазваног Јомкипурским ратом, Вашингтон и Волстрит су се постарали да ОПЕК, предвођен Саудијском Арабијом, продаје своју нафту само за америчке доларе. Тако је загарантовано да ће потражња за америчком валутом бити мање-више независна од унутрашњег стања америчке економије или државних дугова и дефицита. Тај систем, који су Хенри Кисинџер и остали својевремено назвали ,,петродоларском рециклажом“, био је витални стуб америчке способности глобалног пројектовања силе, уз истовремено допуштање великим корпорацијама да не плаћају порез и не инвестирају у националним оквирима док ,,аутсорсују“ своје пословање ка местима попут Кине, Мексика, Ирске, па чак и Русије. Уколико би значајан број земаља напустио долар и окренуо се другим валутама, или чак трампи, то би могло да изазове ланчану реакцију догађаја који би довели до оштрог раста америчких камата и нове финансијске кризе у САД која би била много гаднија него деценију раније.

АМЕРИЧКА МАНИЈА САНКЦИЈА

Још од 11. септембра 2001, америчка влада је ангажована у процесу трансформације своје употребе финансијских санкција – наводно против финансирања терористичких група попут Ал Каиде – тако да оне постану централно оружје рата за одбрану америчког века. Последња одлука америчког Министарства финансија да наметне радикалне нове облике циљаних санкција против Русије, који не само да забрањују америчким грађанима да послују са Русима, него такође прете санкцијама и неамеричким субјектима који то чине, сада је пропраћена новим наметањем драконских санкција Ирану.

Трампова администрација, повукавши се унилатерално из Здруженог свеобухватног акционог плана, тј. иранског нуклеарног споразума, саопштила је да друге државе које тргују нафтом са Ираном морају да обуставе сваки вид трговине до новембра или ће се и саме суочити са санкцијама, што је познато под називом ,,секундарне санкције“. Америчко министарство финансија такође циља виталне међународне осигуравајуће куће, као и иностране банке које би могле да буду умешане у трговину иранском нафтом. Најновије санкције против Ирана као правно покриће користе одељак 1245 Закона о националној одбрамбеној ауторизацији за фискалну 2012. годину.

Овај амерички потез приморава кључне земље, попут Кине, Русије и самог Ирана, можда заједно са ЕУ, да се дистанцирају од долара као никада пре.

КИНЕСКА ТРГОВИНА НАФТОМ У ЈУАНИМА

У марту ове године Кина је покренула јуанске нафтне фјучерсе. Фјучерси су кључна компонента данашње светске трговине нафтом. А ово су први нафтни фјучерси који нису у доларима. Све до нових америчких санкција против Ирана, Вашингтон је ово третирао као ситну сметњу, нешто чему ће требати године пре него што уопште постане озбиљно прихваћено. Сада би америчко настојање да блокира иранску продају нафте у доларима могло да обезбеди снажан замах нафтним фјучерсима Шангаја и убрза прихватање онога што неки називају петро-јуаном.

Кина је убедљиво највећи увозник иранске нафте са неких 650.000 барела дневно од укупног иранског извоза који износи 2,5 милиона барела на дневном нивоу. Индија је на другом месту, са неких пола милиона барела дневног увоза. Јужна Кореја је трећа са 313.000 барела дневно, а Турска четврта са 165.000, судећи по скорашњем извештају Блумберга. Вероватноћа да ће Иран, који је недавно изразио жељу да се осамостали од долара, почети да продаје своју нафту у кинеским јуанима је изразито висока. Уколико Кина коришћење јуана постави као предуслов за наставак куповине нафте од Ирана, штедећи трошкове замене за долар, то би драстично увећало употребу кинеског јуана у светској трговини, на штету долара.

Иран је такође кључни стратешки партнер кинеске иницијативе ,,Појас и пут“ – мултибилионског евроазијског инфраструктурног пројекта. Након најновијих америчких санкција, на извештаје да француски нафтни гигант Тотал може бити приморан да прода свој већински удео у огромном иранском налазишту природног гаса Јужни Парс, огласио се извор из кинеског државног енергетског сектора који је рекао да ће џиновска кинеска нафтна група CNPC бити спремна да преузме француски удео. Тренутно Тотал држи 50,1 одсто, CNPC 30 одсто, а иранска државна нафтна компанија 19,9 одсто. Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон, одавно познат као неоконзервативни ратни јастреб који се раније залагао за рат против Ирана, изјавио је да ће се европске компаније суочити са америчким санкцијама ако буду наставиле да послују са иранском владом.

Додатна индикација растућих кинеско-иранских економских веза појавила се 10. маја када је Кина отворила директну копнену железичку комуникацију која повезује Унутрашњу Монголију (област у Кини; прим. НС) од Бајанура са Техераном, преко неких 8.000 километара пруге кроз Казахстан и Туркменију. Трајање путовања овом пругом се процењује на 14 дана, што је неких 20 дана мање него поморском трасом.

РУСКИ ПОТЕЗИ

Други значајни пословни партнер Ирана, Русија, иако и сама погођена америчким санкцијама, ангажовала се на бројним пословним аранжманима у Ирану након склапања иранског нуклеарног споразума и укидања санкција. Путин је експлицитно саопштио жељу Русије да постане независна од америчког долара из безбедносних разлога повезаних са рањивошћу од санкција. У том смислу, билатерална трговина између Русије и Ирана је још од новембра 2017. базирана на недоларској размени многих производа.

Осим тога, ирански министар спољних послова Мохамед Џавад Зариф је 14. маја био у Москви како би разговарао са Лавровом о будућности договореног пројекта изградње руске нуклеарне електране, а обе стране су обећале наставак економске сарадње. Неколицина руских нафтних компанија већ учествује у пројектима у Ирану.

Трговина између Русије и Кине се такође удаљава од долара, што је почело још и пре недавног будаластог америчког одбацивања иранског споразума. Тренутно је Кина највећи трговински партнер Русије са уделом од 17 одсто, што је дупло више од Немачке која је на другом месту. Редукција употребе долара између Русије и Кине ће вероватно бити додатно продубљена. На састанку Валдајског клуба у Шангају 25. априла председавајући Уније кинеских привредника у Русији Жу Ли Ћин изјавио је да би ове две евроазијске земље требало да се што више ослободе долара у билатералној трговини. Он је ра руску државну телевизију рекао: ,,Лидери наше две земље би требало да размишљају о унапређењу односа, нарочито у финансијској кооперацији. Зашто да послујемо у страној валути? Зашто долар? Зашто евро? Можемо да послујемо директно у јуану и рубљи“.

Још и пре најновијих санкција против Русије и Ирана које је наметнуо Вашингтон, Русија и Кина су се опрезно одмицале од долара у билатералној трговини. Русија је крајем 2016. на санкт-петербуршкој берзи (SPBEX) успоставила уговор о нафтним фјучерсима користећи рубљу за трговину руском нафтом Урал паралелно са шангајским петро-јуанским фјучерсима.

Процењује се да ће ове године билатерална кинеско-руска трговина достићи 100 милијарди америчких долара, након што се увећала за неких 31 одсто 2017. године. Банке и компаније две водеће евроазијске земље пажљиво постављају темеље за независност од долара и имуност на доларске санкције, ту дијаболичну предност коју Вашингтон ужива као власник светске резервне валуте.

Већ 2017. је девет одсто руске робе за Кину било продато у рубљама, а руске компаније су 15 одсто кинеског увоза платиле у јуану. Такве директне исплате у рубљама и јуанима заобилазе ризике долара и евра где су НАТО санкције све значајнији фактор. Додатно изолујући ове две евроазијске земље од америчког финансијског рата и санкција, такве трансакције се могу учинити независним од европског SWIFT банкарског система, и то коришћењем успостављеног Кинеског међународног платног система (Chinese International Payments System – CIPS). Већ сада преко 170 руских банака и брокера широм Русије тргује јуанима на московској берзи  на којој су  присутне велике државне кинеске банке попут Банке Кине, ICBC-ја, Кинеске инфраструктурне банке и Пољопривредне банке Кине. Курс узајамне размене рубље и јуана се израчунава без учешћа америчког долара.

ХОЋЕ ЛИ ЕУ ПРАТИТИ?

Ових дана је такође било извештаја о томе да Европска унија разматра могућност трговине иранском нафтом у еврима уместо у доларима. ЕУ је осудила Трампово унилатерално повлачење из иранског нуклеарног споразума и сада тражи начине да очува трговину иранском нафтом, као и уговоре о продаји авиона и других технологија угрожених од стране САД. Шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини медијима је рекла да ће министри спољних послова УК, Француске, Немачке и Ирана у наредних пар недеља радити на практичним решењима која ће бити одговор на потез Вашингтона. Прича се да планирају проширење економских веза са Ираном, укључујући област нафтних и гасних залиха.

Уколико ЕУ направи такав корак, то би уздрмало саме темеље доларског система, а са њим и америчку способност пројектовања силе. Иако то тренутно није вероватно, са сваким потезом Вашингтона којим се штети европским економским интересима (што се догађа од 2014. и антируских санкција које захтева Вашингтон), могућност тектонског геополитичког заокрета Европе и удаљавања од Атлантика постаје све реалнија. 

Улога америчког долара као водеће светске резервне валуте је, уз војну снагу, камен темељац вашингтонске моћи. Уколико би на том плану дошло до озбиљног смањења, то би ослабило способност Пентагона да коришћењем туђих ресурса води ратове за наставак доминације суперсиле. Што више необуздано разбацивање санкцијама којем прибегава америчко министарство финансија приморава државе попут Кине, Ирана и Русије, а потенцијално и ЕУ, да умање зависност од долара, то ће слабија бити моћ Вашингтона да доминира другим земљама. У срцу тог процеса у протеклом веку била је борба за контролу нафте и улога долара у тој борби.

Ф. Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике, предавач, дипломирани политиколог Принстон Универзитета и аутор више бестселера о нафти и геополитици.

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

New Eastern Outlook

стандард.рс