Енглез, ајде марш кући у Лондон! Овде никоме не требаш плус кошташ нас гомилу пара

Међусобне оптужбе државе и Карађорђевића око тога ко је крив што је дворски комплекс у лошем стању. У Влади кажу да је династија требало да улаже у одржавање

САНАЦИЈА урушеног крова с ког се слива вода на уметничке слике и вредну библиотеку, таваница „поједена“ од влаге из које вире греде, окруњена фасада и зидови, попуцали стубови, иструлела дрвенарија, сљуштена боја, зарђале цеви… Све је то невесела слика Белог двора, који спада у културна добра непроцењиве вредности.

Откад је члан Крунског савета, архитекта Драгомир Ацовић, обелоданио ове тужне призоре, у јавности се понавља исто питање – ко је за овакво стање крив. Породица Карађорђевић сматра да је крива држава, која даје паре „на кашичицу“, и због чијих бирократских процедура реализација сваког пројекта траје три године. Зато позивају Републички завод за заштиту споменика културе да реагује.

У Влади, пак, истичу да су сваке године давали милионе из буџета, да је нешто од тога династија требало да уложи у инвестиционо одржавање, и да држава припрема пројекат адаптације главне зграде двора, али да треба прикупити паре. Засад још нико нема представу колико би то могло да кошта.

– Управа за заједничке послове републичких органа предала је 2004. године Бели двор у одличном стању породици Карађорђевић на старање – каже директор ове Управе Зоран Трнинић. – О томе постоји записник. Од тада Управа нема надлежност над Двором, већ породица Карађорђевић.

Од 2001. до 2004. године, према подацима краљевске породице, из приватних извора у Двор је уложено 3,694 милиона евра. Од јуна 2004. до данас из буџета је издвојено 7,712 милиона евра. Према подацима Министарства културе, годишње се улаже око 40 милиона динара за „превентивну заштиту дворског комплекса“ и његову доступност јавности. Све укупно, за 13 година уложено је око 11,5 милиона евра.

– Овај огроман комплекс је запуштен. Криза је узела свој данак, и тешко је очекивати да, кад нема пара за социјалу, буде за адаптацију двора. Али држава не сме да дозволи да такво непроцењиво богатство пропадне – каже Гордана Гордић, историчар уметности.

Да се то не би десило, према њеном мишљењу, престолонаследник Александар мора хитно да алармира Министарство културе, Градски и Републички завод за заштиту споменика.

У Републичком заводу за заштиту споменика објашњавају да већ годинама раде на санацији и конзервацији дворског комплекса помало, колико им буџет и мере техничке заштите које добијају од Министарства културе дозвољавају. Такође негирају да процедуре за реализације пројеката трају по три године.

– Држава није дигла руке од Белог двора. До сада смо радили санацију базена, поплочавање са регулацијом кишне канализације, санацију крова и фасаде на дворској капели Светог Андреја Првозваног, снимили смо постојеће стање… Лане је урађена и спецификација за израду главног пројекта за санацију саме дворске зграде – каже Ивана Ранковић, заменик директора Републичког завода.

Ранковић објашњава да дворски комплекс није појединачно категорисан као добро од изузетног значаја, већ у оквиру просторне културно-историјске целине Топчидер. Као такав, он јесте под ингеренцијом овог завода, али сви „налози“ иду из Министарства културе.

– У Министарству нам је речено да ће санација Двора бити третирана из посебног фонда. За ову годину смо добили средства за прву фазу конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу у капели и почетак радова на зидном сликарству – каже Ранковић.

ТРАЖИЛИ ПОВРАЋАЈ

Породица Карађорђевић поднела је пре месец дана захтев за повраћај целокупне покретне и непокретне имовине у Србији. Међу њима је и здање Белог двора, које по постојећем закону, као добро од изузетног културно-историјског значаја, не може бити враћено у натури, већ само исплаћено.

Новости