Епидемија лажних титула (1): Диплома се пазари као бурек

У Србији су “образовне афере” обележиле и ово вруће лето, а највећа прашина се подигла медијском причом да је новоизабрани председник Одбора за контролу служби безбедности Скупштине Србије, Игор Бечић био оптужен за фалсификовање дипломе Више пословне школе у Новом Саду, односно Економског факултета у Суботици. Тај случај је, тврде таблоиди, заташкан уништењем судских списа.

Куповина диплома је у Србији јавна тајна и мада су бројни политичари прозивани због сумњивог школовања, отворено признање о добијању звања без школовања стигло само од једне старлете.

Трка за престиж

Какви кадрови, таква и држава, тумачи у најкраћем српско јавно мњење низ случајева сумњивог стицања академских звања. Уз то се, како за “Вести” указује Златко Минић из Транспарентности Србија, куповина диплома и плагирање доктората, полако претвара у успешан бизнис.

– Ако се овако настави, продаваће се дипломе као бурек – оценио је Минић.

Он у помами политичара да звања стекну по сваку цену, не марећи за знања, види два разлога.

– Неко на сумњив начин долази до дипломе као услова да би се устоличио на позицији директора јавног или државног предузећа, док има и оних који хоће академско звање, првенствено то “др” ради престижа у друштву и показивања да су вреднији од других. Притом, политичари се не баве ни професијом за коју су стекли академске титуле, а камоли докторате – каже Минић за “Вести”.

Указује да Србија може да се реши тих квазистручњака уколико значајно побољша систем акредитације образовних установа и побољша проверу диплома како би се ушло у траг томе ко је и где студирао. Додаје и да би академска заједница морала да буде много бучнија да би се овом мућкању стало на пут.

– Ако је доктор наука уложио године у рад на образовању и пробоју у научном истраживању, онда би требало да се осети пониженим ако види да неко ништа није радио, а дошао је до исте академске титуле – истиче наш саговорник, додајући да се треба позабавити и питањима ко, како и где брани дисертацију и у којим то часописима објављује радове као услов за стицање звања “др”.

И председник у афери образовања

Све креће од врха, па контроверзе о образовању председника државе Томислава Николића, још одјекују. Његови напредњаци су тврдили да је дипломирао 2007. на новосадском Факултету за менаџмент, али је чудило што се 2008. кандидовао за председника као грађевински техничар. Да овај Шумадинац који за усавршавање бира само равницу ту није стао, доказао је и мастер звањем на Факултету за економију и инжењерски менаџмент.

Нејасно је и зашто је велика енигма пратила докторат Николићеве дугогодишње партијске колегинице, гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић одбрањен на приватном новосадском Универзитету Едуцонс.

Заборавио име факултета

До којих размера иде стицање дипломе у Србији, доказ је бивши посланик СНС Братимир Васиљевић који је у 61. години завршио приватни факултет и постао дипломирани менаџер. Није, међутим, могао да се сети како му се универзитет зове. Понављао је да је реч о Униону, али такав факултет не постоји, већ Универзитет Унион и Универзитет Унион “Никола Тесла”.

Центар за истраживачко новинарство покушавао је две године да дође до тог документа, а повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је и новчано казнио факултет из Сремске Каменице због одбијања да ЦИНС-у достави копију доктората. После две жалбе, управног поступка, и новчане казне игра мачке и миша је настављена, а како наводи новинарка Анђела Миливојевић, трајала би унедоглед да се притом није подигла велика медијска прашина.

– Били смо упорни, јер је реч о функционерки од утицаја на целокупни банкарски систем земље, али без јавне помпе, Едуцонс би нас и даље игнорисао – открива она за “Вести”, објашњавајући да је у току провера гувернеркиног доктората.

Слепи послушници

ЦИНС је, подсећа наша саговорница, био од велике помоћи српским професорима у иностранству који су истраживали плагиране српске докторате. Први на листи био је министар полиције Небојша Стефановић који је др стекао на Универзитету Мегатренд, али је после комисијског заседања Стефановићева титула потврђена. Шок је изазвало откриће да је градоначелник Београда Синиша Мали преписивао дисертацију брањену на државном београдском Факултету организационих наука, али се епилог тог случаја ни после скоро две године не назире.

У том јату је и ватерполиста, др Александар Шапић, челник општине Нови Београд, који је стекао докторску титулу на Факултету за пословно-индустријски менаџмент универзитета Унион чију су адресу новинари пронашли на ливади поред Младеновца.

Релација је двосмерна, јер докторати за политичаре неким факултетима, према речима Златка Минића, значе ближе односе и наду да ће им за високошколску установу одрадити нешто “преко везе”.

– Колико све може да буде предмет трговине и корупције од акредитација за факултете до доктората, јасно је и из велике афере “Индекс” на Правном факултету у Крагујевцу где су студенти куповали оцене – указао је Минић.

Многи дипломирали на истом факултету

Многи директори су дипломирали на Фабусу при поменутом Едуцонсу. Међу њима и бивши директор Колубаре, сада Електропривреде Милорад Грчић, за кога су се медији упорно питали како се од вођења печењаре Фантазија у Обреновцу винуо до врха најзначајнијих српских предузећа. Добри и лоши факултети, како указује економиста Александар Стевановић, постоје и у свету, али је тамо за разлику од нас на тржишту знање, а не партијска припадност.

– Наш проблем је што ми имамо конкурсе са формалним критеријумима, и ако је неопходна диплома, људи јуре да је нађу било где. Онда уместо понуђеног плана развоја и програма, па резултата које треба да прати стручна комисија, имамо на челу предузећа и у државним институцијама искључиво партијске кадрове и слепе послушнике без знања и искуства – појашњава наш саговорник царовање незнања у државном ухлебљењу.

Не спори да би неко и са средњом школом могао да буде одличан директор или службеник у министарствима, јер има знања, али је спутан страначком припадношћу и формалношћу званом диплома.

– Зато се јури по факултетима где се најбрже може доћи до документа о високошколском образовању који их квалификује за неку позицију. Има, међутим и оних који су искомплексирани и мисле да ће некаквим било каквим докторатом стећи поштовање у друштву – закључио је Стевановић.

Сутра – Епидемија лажних титула (2): Курсисти воде привреду

Д. Декић – Вести