“Купила сам факултетску диплому”, признала је пред ТВ камерама старлета Нада Ђукић Блонди и једина показала храброст да јавно проговори о ономе о чему сви брује: да је стицање дипломе на приватним универзитетима лакше и од само једног на државном факултету.
Блонди је не желећи да каже о којем је факултету реч, појаснила да је њен кум предложио да јој се набави некаква диплома.
– Ја сам то урадила преко кума, који је био много јак човек, али нажалост није више са нама. Рекао је: “Много си интелигентна, брзо конташ ствари, видим како на телефону куцкаш, на рачунару, јако брзо све “Дај нешто мало више”. Ја сам казала да немам вољу и жељу да учим. Тада сам се с њим договорила, он је то завршио и ја добила диплому – објаснила је Блонди.
Напоменула је и да зна да са тим сертификатом неће тражити посао.
– Нисам девојка која ради, никада у животу нисам радила, нити ћу, свесна сам тога. Увек сам све имала – исповедила се на ТВ Хепи.
Милица Живановић, познатија као Мими Оро, хапшена због елитне проституције, похвалила се да је на Алфа универзитету са десетком дипломирала “за ревизора”. Јавност је слатко насмејала када је у ријалитију Парови објаснила шта тај посао подразумева.
– Ево, рецимо, ја сам ревизор за неке клубове, сплавове, фирме… У фирми има корупције и ја ти затворим фирму – испричала је Мими Оро.
Не треба да чуди ова старлета ако се зна да су и друге са дипломама приватних факултета прилично утрчавале у Министарство спољних послова. Последња у низу је манекенка Слађана Николић која је из спотова фолкера Бобана Рајовића Пиромана стигла у МСП као једна од три кандидаткиње на предлог Министарства полиције. Да је саветница у МСП, за млађану Душицу Јевђеновић из времена шефа дипломатије Ивана Мркића се сазнало када се “прославила” прскањем полицајца сузавцем.
Безобзирно преписивање
Осврнувши се на плагирање доктората међу којима је откривено и више политичара, Танасић истиче да та немила појава у Србији постаје друштвена вредност, па јој прибегавају и други.
– Они бескрупулознији отворено копирају туђе радове, скидањем са интернета по моделу “исеци-налепи”. Преписује се и са “пушкица” састављених на основу скрипта и компилација “успешних радова”, док они поштенији напросто парафразирају ове “изворе”, најчешће не долазећи уопште у контакт с испитном литературом – указао је Танасић.
Пре ње је у МСП-у откривена Вања Хаџовић, дипломац приватног факултета Мегатренд, чије су голишаве фотографије биле на друштвеним мрежама. Није била и једина “голишава саветница”, јер је јавност убрзо сазнала да је и Марија Грујић, чије су слике красиле мушке часописе, у прес служби МСП, са такође дипломом Мегатренда. У истој служби је била и глумица са приватне Академије лепих уметности Невена Љубић-Лојовић.
Није тајна, каже сарадник Нове српске политичке мисли Никола Танасић, да је у Србији ухлебљење на државним јаслама обезбеђено партијским људима. То дугорочно није одржива пракса, па се нада бољим данима.
– Проблем је што српска јавност као да је заборавила шта је права улога образовања у грађанском друштву, па се студирање на приватним и државним факултетима свело на пуко стицање дипломе. Тиме је цео тај процес обесмишљен и ишчашен из властитог појма, па се образовање деградира у галопу и забрињавајућом брзином приближава нивоу у земљама Трећег света – указује Танасић за “Вести”.
Уредници у врзином колу
– Неретко се у медијима приватни факултети представљају бољим од државних, а то иде од неких уредника који су и сами прошли кроз корумпирано врзино коло. Зна се да је на државном факултету градиво озбиљно и обимније, да су захтеви студентима постављени према међународним стандардима. На приватним је добро формулисан школски програм, има добрих предавача, али је, част изузецима, проблем оцењивање. Односно, зна се да оцене треба да буду прелазне и да се добије диплома – објашњава Никола Танасић.
Јурњава за дипломом, па и докторатом “на овај или онај начин”, која се своди на добијање папира са печатом, али не и образовање, иде по систему “важно је да је завршио, па ће се снаћи”.
– Ту је проблем што приватни универзитети третирају дипломе, мастер и докторске студије као робу која се продаје и намећу уговорни однос купца и продавца, па се на већини тих факултета плати школарина и неко се појави на испиту само да му се упише оцена – појашњава овај филозоф.
Сутра – Епидемија лажних титула (4): Незналице имају предност!
Д. Декић – Вести
фото: Фејсбук/Нада Блонди
