Свему монаштву, свештенству и свој духовној деци
Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ
Сверадосни васкрсни поздрав
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
„Васкрсење Твоје Христе Спасе,
Анђели певају на небесима;
И нас на земљи удостој:
Чистим срцем да Те славимо“!
Овим сверадосним поздравом, драга и верна децо духовна, дочекујемо и прослављамо највећи хришћански празник, који се у црквеним песмама назива „Празник над празницима“ и „Славље над слављима“.
У овој краткој песми, којом почиње васкрсно славље, садржана је сва тајна неба и земље, јер она показује јединство небеског и земљског света, Анђела на небесима и људског рода на земљи. И једни и други сачињавају Једну, Свету Саборну и Апостолску Цркву коју је Христос основао и оставио овде на земљи да се људи у њој и кроз њу спасавају и припремају за грађане Царства Небескога.
Празник васкрсења Христовог довршава и осмишљује све остале хришћанске празнике: и Божић, и Богојављење, и Преображење и Цвети. И све остале празнике Светитеља и Угодника Божијих чија су имена испунила календар и Житија светих овде на земљи, и Књигу Живих на небу.
Да се мисија Христова на земљи завршила на Голготи на Велики Петак, да је Христос, дакле, пострадао на Крсту и сахрањен у гетсиманском гробу, а да није, како је обећао, трећи дан васкрсао, Он би био и остао једини хришћанин у историји света. Васкрсење Христово, највеће чудо у васиони посведочено је и потврђено убедљивије и јаче него само постојање овога света.
Целокупна историја Хришћанске Цркве за две хиљаде година јесте једна моћна и громогласна проповед о Васкрсењу Христовом. Сви свети Апостоли, Светитељи, Мученици, Преподобни, и сви ми савремени православни хришћани представљамо једну континуирану и непрекидну проповед да је Христос заиста Васкрсао.
После свога славног Васкрсења Господ се током четрдесет дана јављао многим и разним лицима. Најпре женама Мироносицама, па својим Ученицима, па апостолу Томи, па скупу од 500 браће и многим другима, сведочећи и показујући истинитост свог Васкрсења. Та јављања и сведочења није у људима стварало „веру“ него „ЗНАЊЕ“ да је Господ васкрсао. Само се тим опитним знањем и може објаснити да су многи од тих сведока, а посебно свети Апостоли, и касније свети Мученици и Новомученици све до наших дана, своју веру и своју проповед о васкрслом Господу потврђивали својом крвљу и својим животима.
Васкрсењем својим Господ Христос је на најочигледнији начин показао људима да је Он истинити Бог и истинити Човек. Показао је смисао и циљ постојања сваког човека, сваког људског бића овде на земљи, а то је да је човек створен за бесмртност а не за смрт. До Господа Христа и Његовог Васкрсења смрт је царовала над родом људским, које је она млела и гутала једне за другим, човека за човеком, генерацију за генерацијом.
Васкрсењем Христовим смрт, највећи непријатељ човека, је побеђена и људима је отворен и пропућен пут у живот вечни. То показују наши храмови, наши гробови. Ми се у храмовима обраћамо не мртвима него живима. Када призивамо у молитвама Пресвету Богородицу, када се молимо светом Николи, светом Ђорђу, светој Петки Параскеви, ми се молимо живим личностима који су Богу угодили и који пред Богом имају смелост а према нама љубав да се за нас моле и заузимају. Када одлазимо на гробове наших драгих покојника, ми одлазимо у походе живима а не мртвима. Ми према њима исказујемо нашу љубав, наше поштовање, наше старање за њих. То су наше молитве, то су молитве Цркве, то су парастоси и помени. Ми се према њима односимо као и према осталим, још са нама овде живим, сродницима.
Због свега тога, драга децо духовна, празник Васкрсења Христовог се доживљава као најрадоснији празник, као дан „којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему“. Та радост духовна је присутна у свакој крштеној души без обзира на било какве спољашње услове. Радост Васкрсења доживљавамо подједнако у миру и у рату, у слободи и у ропству, у богатству и у сиромаштву, у својим домовима или прогнани из њих.
Ево и многи православни Срби Косова и Метохије већ четрнаест пуних година дочекују Васкрсење Христово у страдањима и невољама, у ратним страхотама и поратним прогонствима, окружени непријатељским претњама или неразумевањем. Ове године околности су веома погоршане због политике коју води и спроводи политички врх Србије путем разних дијалога, преговора и споразума, а који сви воде и завршавају продајом и издајом свете косовско-метохијске земље и нашег народа који још увек тамо опстаје, али и издајом своје сопствене државе Србије и српског народа у целини. После најновијег безаконог и противуставног чина, потписивања такозваног „Бриселског споразума“, ма шта то значило, не сме нас и не може поколебати, нити нашу духовну радост помутити. Јер, уколико више страдамо и патимо, уподобљавајући се на тај начин страдањима Христовим, утолико нам је празник Васкрсења радоснији. То сведочи и положај Нас и нашег монаштва који већ три године живимо у егзилу, и вас браћо и сестре, који схвативши опасност од јереси Екуменизма и других новотарија које упорно спроводи највиша јерархија наше свете Цркве, свесно сте се нашли у првим редовима са нама који се трудимо и боримо да нашу свету веру очувамо чисту и неизмењену, онакву какву нам је предао Господ наш Исус Христос преко својих светих Апостола, преко светих Отаца, и посебно преко нашега Светога Саве остајући непоколебиво на његовом путу, јер знамо да само тај пут води и уводи и у наше васкрсење и живот вечни.
Господ нам је показао да ваистину „Васкрсења не бива без смрти, ни Ускрса без Великог Петка“. То је нама извор наде и утехе јер нас уверава да ће и наше страдање, и наш голготски пут имати свој завршетак у нашем свенародном васкрсењу, обновљењу и духовном препороду. Тиме ћемо најистинитије на себи доживети речи Христове из Његове првосвештеничке молитве: „Оче, хоћу да и слуга мој буде где сам ја“. Ми смо као истините слуге Христове, као христодули и теодули, са Њим, Господом нашим, у страдњима, на Голготи, у разним знаним и незнаним гробовима расутим широм света. И управо то нам даје наду да тврдо верујемо да ћемо са Њим бити и у Царству његовоме после свеопштег васкрсења мртвих. Тој нашој нади приложимо и свој труд да наш живот буде богоугодан, непостидан, миран, како бисмо добар одговор дали на страшном суду Христовом.
Са таквим мислима, и таквим молитвеним жељама, Ми вам, децо наша духовна, и овога пута желимо обиље духовне радости, наде и трпљења, поздрављајући вас још једном сверадосним и древним поздравом
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ваш у Васкрслом Господу Исусу Христу
молитвеник и доброжелатељ
Епископ +АРТЕМИЈЕ
