Београд – Струјни удар који је у првом кварталу ове године продрмао привредни раст Србије, био је тема и јучерашњег скупштинског заседања. Одговарајући на питања опозиције, министар финансија Душан Вујовић изјавио је да пад производње струје у ЕПС-у у првом кварталу ове године није нешто што је неко желео.

„То се десило зато што су се догодиле разне промене, између осталог, било је и лоше време“, казао је он и додао да толики пад производње у ЕПС-у није нормалан.

Он је објаснио и да ново задуживања државе за ЕПС, од 172,6 милиона евра од Међународне банке за обнову и развој неће добити ова компанија, него буџет Србије.

Статистика је недавно објавила да je пад у сектору снабдевања струјом, гасом и паром на крају марта 2017. године у односу на исти месец прошле године, износио 22,9 одсто.

На први поглед стиче се утисак да је овогодишњи подбачај у ЕПС-у већи него за време разорних мајских поплава 2014. године. Јер, према подацима званичне статистике у мају те године, у односу на исти месец претходне, производња у овом сектору пала је 20,3 одсто.

Међутим, поплаве су много више коштале енергетски систем Србије. Пуни ефекти временских непогода видели су се тек на крају трећег квартала 2014. године, када је међугодишњи пад производње био чак минус 40 одсто.

И док је у овом случају јасно да је једно јавно предузеће свима оборило привредни раст, трговци струјом трљају руке. Јер, ЕПС је од новембра 2016. до априла ове године непрекидно увозио струју, што се одразило на скок цене електричне енергије на тржишту.

Извор упућен у проблематику, каже да је ЕПС, изненада од пре неколико дана престао са увозом струје, што може да значи или да је решио проблем с копањем угља у Колубари, или троши залихе с депонија којих нема много.

Било би добро да су трајно решили проблем копања угља, јер би то значило нормализацију производње али исти извор сумња да су тако брзо могли све да реше. Све и да су одмах 1. маја, када је било најављено, добили 250 милиона евра помоћи. А највероватније нису.

Увоз струје који је, каже „Политикин” извор, трајао без престанка шест месеци довео је до поскупљења електричне енергије. Било је дана када је цена била виша и за 20 до 25 одсто, с тим што, наравно није само ЕПС куповао струју па довео до скока, било је и других спекулативних послова који су вештачки надувавали цену.

Али, свакако да је један од фактора управо то што је мало који трговац струјом очекивао да ће ЕПС имати толику потребу за увозом.

Треба сачекати и видети шта ће бити наредних дана и да ли ће се наставити увоз струје од стране ЕПС-а, или не. Уколико се настави, а при томе буде и сушно лето, без кише, односно уз лошу хидрологију, то ће додатно повећати и цену струје по којој се тргује на берзи а коју ће ЕПС и остали морати да купују.

У овој компанији немају шта да додају, осим изговора да је хладни талас крив за све.

Кључно питање за ЕПС у овом часу је, у којој мери је решено питање копања угља, али и шта је довело до тога да се производња успори, да ли само ледени дани, нестручност или нешто треће.

Спекулише се да је проблем с ископавањем угља настао као последица ранијих аномалија насталих кроз лош начин копања угља, уклањања откривке… Наводно, да је све то сада дошло на наплату и да се зато појавио угаљ лошијег квалитета који није смео да се прерађује, јер би зауставио производњу.

Ј. Петровић Стојановић – А. Телесковић, Политика