Држава планира да велики део републичких јавних предузећа претвори у акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу, предвиђено је Нацртом закона о управљању привредним друштвима која су у власништву државе. Иако се у том документу наводи да је циљ ових промена повећање “ефикасности, ефективности и транспарентности”, усвајање нових прописа заправо ће омогућити потпуну или делимичну продају тих државних предузећа, односно улазак приватног капитала.
ЈП “Електропривреда Србије” још у јулу прошле године донело је одлуку о трансформацији у акционарско друштво. Међутим, сада је јасно да ће такву политику следити и многа друга републичка јавна предузећа.
Наиме, Нацрт закона о управљању привредним друштвима која су у власништву Републике Србије, а који је тренутно у фази јавне расправе, предвиђа да (републичка) јавна предузећа мењају правну форму и да постају друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО) или акционарска друштва.
Према подацима Министарства привреде, у Србији постоје укупно 22 предузећа која имају статус јавног предузећа. Ипак, судећи по тексту тог нацрта закона, из тога ће бити изузета нека предузећа, попут оних који се баве производњом наоружања и војне опреме.
Једнодомна и дводомна привредна друштва
Промена статуса довешће до низа промена у раду поменутим предузећа – начина управљања, односно избора директора, чланова Скупштине предузећа, надзорних одбора…
Трансформисана државна предузећа биће организована као дводомна (велико и средње правно лице), односно имаће и скупштину и надзорни одбор, или једнодомна (мало и микро правно лице), која ће имати само скупштину.
У зависности од тога да ли је реч о дводомном или једнодомном, разликује се и орган који бира директора.
Избор директора, скупштина и надзорни одбор
Уколико је реч о већем правном лицу, директора на четири године разрешава и бира надзорни одбор, а на основу спроведеног јавног конкурса. Уколико је реч о једнодомном, првог човека предузећа бира Скупштина. У оба случаја неопходна је сагласност надлежног министарства (министарстава привреде или енергетике), које је претходно дужно да затражи сагласност Владе.
Занимљиво је и да се услови за избор директора битно не разликују од сада важећих. Међутим, међу њима нема оног који се односи на забрану директорима да буду чланови органа политичке странке. То по новом закону, дакле, неће бити препрека за ову функцију.
Такође, овај закон не препознаје статус вршиоца дужности, али постоји могућност именовања “привременог директора” на период до најдуже годину дана.
У Нацрту закона није прецизирано ни колико ће скупштина предузећа имати чланова. У њему се само наводи да се то одређује оснивачким актом, односно статутом привредног друштва, те да се представник државе у том телу бира на четири године и разрешава актом министра, а након претходне сагласности Владе.
Директори неће бити јавни функционери
Немања Ненадић, програмски директор Транспаретности Србије, наводи да би једна од последица промена трансформације јавних предузећа у акционарска друштва или ДОО могла да буде њихова потпуна или делимична продаја, што са јавним предузећима није могуће.
“Имајући у виду да је било већ неких наговештаја да би могло да дође до продаје, на пример ЕПС, у контексту тих најава логично је да се то тумачи главни циљ. Сигурно неће сва да продају”, каже Ненадић.
Он наводи да је главни проблем са тим нацртом што говори о томе да ће ове промене омогућити ефикасније управљање тим предузећима, али не постоји ниједан разлог због којих бисмо поверовали да ће се управо то остварити.
“По законима који важе већ 10 година уназад, постојала је обавеза да се изабере професионални менаџмент, па то Влада није учинила. Сада се процес одлучивања о избору директора спушта још степеницу ниже до скупштине акционара, али то су људи које бира Влада. Неће Влада формално да их бира, него неко кога је Влада изабрала и ко ће несумњиво у том погледу следити Владину политику. А та политика је до сада била да многим јавним предузећима управљају људи којима је истекао мандат и који нису изабрани на конкурсу”, подсећа Ненадић.
Он истиче да су по аутентичном тумачењу важећег закона директори, чланови надзорних одбора и представници државе у скупштини предузећа јавни функционери, јер их именује Влада, и да су у обавези да пријављују имовину. Новим законом то ће се променити.
“По Нацрту закона, директоре и чланове надзорних одбора бираће министар привреде. Њих формално неће бирати влада. На њих се неће примењивати Закон о спречавању корупције”, упозорава Ненадић.
