ЕПС још чека одговор на питање шта може да добије у својину, а шта не. Рок за подношење захтева за упис својине продужен до 6. октобра 2014. године. Влада је својим закључком из новембра 2012. године прихватила Полазне основе за реорганизацију ЈП ЕПС, а да би се променила правна форма јавног преузећа у акционарско друштво, што је суштина реорганизације, мора да буде прецизно одређено шта чини капитал ЈП ЕПС. Тек када се то буде знало, моћи ће да се утврди колико вреди капитал ЈП ЕПС.

Како се чини, на столу су и даље све дилеме које су испољене још у време јавне расправе о Нацрту закона о јавној својини, усвојеном 2011. године. Две године од ступања на снагу овог закона прошле су без одговора на њих, а у овој трећој треба да се рашчисти све што може да кочи упис права својине Електропривреде Србије у јавну књигу о непокретностима и правима на њима. У ствари, и само подношење захтева за упис права својине једва може да добије потпуну сврху ако се претходно не зна шта ће држава задржати у својини, а шта неће.

„Као озебао сунце чекамо одговор на питање шта можемо да добијемо у својину, а шта не. Тек са тим одговором моћи ћемо да приступимо пречишћавању и допуни документације, коју смо с пописом (прегледом) непокретности на којима смо предложили успостављање права својине доставили надлежним органима током ове године, најпре у марту за ЈП ЕПС, а потом у јулу и за зависна привредна друштва ЕПС-а, све укупно око 15.000 страница докумената,“ рекао је за лист кWх Милан Вучетић, помоћник директора Дирекције ЕПС-а за правне и опште послове.

Он је објаснио да је са предатим томовима докумената ЕПС „ухватио рок“ и са претходним законским решењем, јер је фактички за све непокретности, изузев мрежа, које су у јавној својини, благовремено поднео захтеве. Продужење законског рока ипак ће, наглашава, добро доћи, јер је то шанса да се исправе мањкавости и недостаци, који су били неминовни у брзини којом се радило. Према новоусвојеном закону, рок за подношење захтева за упис права својине продужен је за годину дана, то јест са две продужен је на три године, што значи да захтеви могу да се подносе до 6. октобра 2014. године.

Кратко време за „пеглање“

Као председник Централног тима на нивоу ЈП ЕПС Вучетић није пропустио да истакне да су сви оперативни тимови за стицање права својине на непокретностима у привредним друштвима ЕПС-а уложили огроман труд да се документација припреми, с тим што је, како каже, да нису сви били једнако успешни, јер је резултат зависио и од тога колико се у претходним деценијама водило рачуна о имовинско-правној документацији о непокретностима. Управо је то и главни разлог што је и у ЕПС-у, а не само у предузећима која су закаснила, продужење рока за подношење захтева за упис својине дочекано са олакшањем.

„Чим се добије одлука шта иде у својину, а шта не, још једном ће се прегледати свака фасцикла са документима и исправити и допунити оно што недостаје. Уз захтев се подноси имовинско-правна документација којом се доказује да је ЕПС био корисник одређених непокретности, акт о сагласности надлежног органа оснивача, измена оснивачког акта и потврда Дирекције за имовину да смо тој дирекцији пријавили ове непокретности, као и потврда да нико није тражио реституцију одређене непокретности. Ако је реституција затражена, од Агенције за реституцију треба да добијемо решење којим је она одбијена или прихваћена, а од тога зависи да ли ћемо конкретну непокретност моћи да упишемо као својину или не,“ објаснио је наш саговорник и додао да ће, кад се добије одговор шта може, а шта не да се добије у својину, и предстојећих 12 месеци бити у ствари кратак период да се све „испегла“ и среди тако да Републички геодетски завод може без примедби да прихвати упис права својине.

Због тога је важно да се одговор добије пре Нове године, а у међувремену и да се „освеже“ састави стручних тимова у ЕПС-у, које и даље очекују велики послови.

Сазнајемо, такође, да је после реконструкције Владе отворено питање које ће министарство водити активности у вези са спровођењем Закона о јавној својини – министарство финансија или правде. Ово друго до сада се никада није бавило овим пословима, а сада би, ако то постане његов делокруг, морало да координира рад неколико министарстава и републичких институција, оних чији се рад односи на јавну својину. И то би, према речима Вучетића, могло да успори активности око подношења захтева за упис својине, нарочито ако је претходни услов за деловање одлука коју заједно треба да донесе више државних органа и институција, како је то у вези са имовином ЕПС-а.

Наш саговорник је казао да је у јуну ове године Влада донела одлуку о усклађивању пословања ЈП ЕПС са Законом о јавним предузећима и да је у тој одлуци дефинисано да ће се право својине ЈП ЕПС ближе одредити посебним актом Владе. Истакавши да се у ЕПС-у сматра да ће се тај приступ односити и на непокретности које имају пословна друштва Вучетић је рекао да се нада да ће одговор правовремено стићи, тим пре што је стицање права својине на непокретностима од посебног значаја за корпоративизацију ЈП ЕПС.

„Влада је својим закључком из новембра 2012. године прихватила Полазне основе за реорганизацију ЈП ЕПС, а да би се променила правна форма јавног преузећа у акционарско друштво, што је суштина реорганизације, мора да буде прецизно одређено шта чини капитал ЈП ЕПС. Тек када се то буде знало, моћи ће да се утврди колико вреди капитал ЈП ЕПС,“ истакао је Вучетић.

На коришћење – по уговору

На питање да ли ће на непокретностима на којима се неће добити право својине остати право коришћења, ако су оне неопходне за обављање делатности, Вучетић је казао да очекује да ће и ЈП ЕПС и његова зависна привредна друштва добити у својину све што је у функцији њихове основне делатности, а да права коришћења више нема.

„Право коришћења, које је уписивано у земљишне књиге, било је својинско право све до доношења Закона о јавној својини. Формално, право коришћења престало је на изграђеном и неизграђеном земљишту са доношењем Закона о планирању и изградњи 2009. године, а на мрежама са доношењем Закона о јавној својини 2011. Према томе, уговор о давању одређене непокретности на коришћење неком предузећу заснивао би се на облигационо-правном односу, који не мења својински статус непокретности. За нас у ЈП ЕПС такав облигационо-правни однос успоставио би се на мрежама, које би Република Србија дала оператерима дистрибутивног система на коришћење. То значи да непокретности на којима не добијемо право својине можемо, у складу са Законом о јавној својини, да добијемо на коришћење, али само у смислу успостављања облигационо-правног односа – објаснио је Вучетић.

У вези са овим он је поменуо да су ЈП ЕПС и ЈП ЕМС прошле године упутили ресорним министарствима иницијативу да се донесе посебан закон, којим би се успоставило право својине на електроенергетским мрежама у корист оних који тим мрежама управљају. Радна група Министарства финансија и привреде је летос припремила радни текст закона, али су тренутно активности у застоју.

Поред свега овога још је отворено и питање шта урадити са објектима које су „Електропривреда Србије“ и њена привредна друштва градила за потребе друштвене заједнице, на локалном нивоу, углавном. У том погледу посебно су карактеристични Костолац и Лазаревац, где су многи објекти подигнути улагањима копова и електрана. Ти објекти нису у функцији електропривредне делатности, али ЕПС о њима брине, одржава их, па и управља њима. Како Вучетић каже, сада би најсврсисходније било да се они уступе локалној самоуправи, али општине нису баш вољне да их приме, због трошкова које би им створили, почев од плаћања пореза, па до одржавања.

Своје, а није

Према извештају из Дирекције за опште и правне послове, десет привредних друштава ЕПС-а (сва осим „Електросрбије“) пријавило је више различитих врста непокретности, на којима је као носилац права коришћења уписано пословно друштво и које се воде у пословним књигама пословних друштава, а чији стварни корисник није пословно друштво. То су објекти јавне намене на којима пословно друштво не може да успостави право својине, па их треба пренети на одговарајућег носиоца права јавне својине, локалну самоуправу, на пример. У те непокретности спадају: улице, некатегорисани и регионални путеви, домови културе, домови здравља, стадиони, регионални водоводи, мостови, јавни паркинзи и слично.

kWh