ЕПС: Намештање тендера, умало пљачка и одлив личних података потрошача ЕПС-а страним фирмама!

Електропривреда Србије годишње троши скоро милијарду динара само на на штампање, ковертирање и дистрибуцију рачуна. Покушај да се овај профитабилан посао измести из ЕПС-а и додели једном режимском профитеру, пропао је. Али, министарка енергетике Зорана Михајловић и њен заштитник, први потпредседник владе, не мирују. Наћи ће они начине како да нас опељеше.

Невероватно звучи, али, заустављен је један очигледно намештени тендер, за посао “штампања, ковертирања или паковања рачуна и других врста пошиљки, које су у вези са Електро привредом Србије (ЕПС)” вредан 582.000.000 динара (и словима: петсто осамдесет два милиона!). Због заустављања овако вредног посла, мафија која је очекивала да победи на тендеру, окомила се на службенике Електропривреде.

Интерном ревизијом у оквиру ЕПС-а, доказано је да не постоји потреба за расписивањем оваквог тендера, јер ЕПС поседује машине за штампање, и сопствене капацитете за ковертирање рачуна.

“На основу ревизије закључено је да је искоришћено 42 одсто капацитета за штампу и девет одсто капацитета за ковертитање”- пише у документу ЕПС-ове ревизије који је достављен Таблоиду. У документима ЕПС-а наводи се да осим што компанија поседује сву неопходну инфраструктуру за штампу и ковертирање, има капацитет да те делатности обавља и услужно, за друге компаније које би се после либерализације појавиле на нашем тржишту.

Протеклих година ЕПС је купио опрему за штампање вредну десет милиона евра, а одлуком актуелног менаџмента да распише тендер за екстерно штампање рачуна та опрема се практично баца у ђубре.

Постоје индиције да се посао намешта фирми АИГО – атом папир, од које би били купљени “Xероx” штампачи, које би она и одржавала, чак би се од њих куповао и потрошни материјал.

Ревизија је доказала и да ЕПС, осим машина поседује и лиценцирана софтверска решења за израду најсавременијих рачуна, док је тендером дозвољено да се цео процес измести из ЕПС. По измештању из ЕПС применио би се други софтвер, који опет неко мора да плати. Тај неко су потрошачи, и то би дадатно утицало на повећање цене струје.

Највећи скандал који је ЕПС-ова ревизија открила је чињеница да ће услед измештања центра за штампање и ковертирање рачуна за грађане, неминовно морају предати подаци о грађанима, без њихове сагласности, а то је против сада важећих закона који штите ту приватност.

Истражујући разлоге зашто менаџмент даје овакве предлоге, дошло се до закључка да они погодују, пре свега, будућим страним дистрибутерима енергије.

Од нове године тржиште струје ће, грешком министарке Зоране Михајловић, бити превремено либерализовано, а подаци о ЕПС-овим потрошачима ће захваљујући енергетској мафији бити изнети ван компаније и биће доступни новим компанијама.

У том тренутку за новац ће фирме из Хрватске, Бугарске, Словеније, моћи да задру у приватност наших грађана. Оне ће моћи од ЕПС, да узму уредне платише, и да са њима склопе уговоре, са онима који струју не измирују на време стране компаније не би склапале послове.

Ситуација у којој ЕПС-у остају дужници, а одлазе они који уредно плаћају ће тада постати теоретски могућа. Из базе података ЕПС, енергетски моћници попут Вука Хамовића и Војина Лазаревића моћи ће да сазнају адресе становања новинара који су о њима писали критичке текстове.

О свему овоме ревизија ЕПС-а уредно је обавестила министарку Зорану Михајловић, али она и њен страначки шеф Александар Вучић, испоставило се, заговарају дивљу либерализацију тржишта струје. Либерализацију какву не може заговарати ниједан економски патриота, али коју би заговарао свако ко овој држави и електро привреди и њеним грађанима не мисли добро.

Једноставном рачуницом коју је ревизиони тим обавио види се да приче о томе да ће се екстерним штампањем уштедети пуно новца велика превара.

Електро привреда сада годишње троши 970.000.000 динара на штампање ковертирање и дистрибуцију рачуна. Од тог новца осамдесет одсто или 776 милиона динара троши се на дистрибуцију, док штампање и ковертирање коштају свега 194 милиона динара. Измештањем штампање из ЕПС-а трошкови би се смањили тек за 20 одсто, док би машине у које је новац инвестиран, биле расходоване, од чега би опет профитирао неки приватник.

Победник намештеног тендера би с друге стране, добио сигуран посао вредан 582 милиона, колико би ЕПС платио за три године штампања рачуна ван своје инфраструктуре.

Да је тендер намештен за унапред познатог победника, говори и чињеница да је до детаља прописано да понуђач мора поседовати опрему као што је поседује фирма блиска са менаџментом ЕПС-а.

ЕПС је нагласио да понуђач на тендеру мора да испуни све захтеве који су наведени у конкурсној документацији, тражио је да монитор тастатура, миш, чак и кућиште буду од истог произвођача, и тако искључили све остале произвођаче из учешћа. На тај начин су тако су прекршили и члан 10 Закона о јавним набавкама.

Милица Грабеж

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије