Проблеми у производњи угља и струје у ЕПС-у трају већ три године па је стога извесно да су они последица системских слабости, а не неповољних временских прилика
Ако нису елементарне непогоде праћене поплавама, онда су проблеми у Вреоцима, где су се појавиле пукотине и кренуло клизиште. Ако није клизиште, онда је суша, ако није суша, онда је дебели минус… Ово су само неки од разлога којима Јавно предузеће „Електропривреда Србије” последње две и по године упорно покушава да оправда пад производње електричне енергије. Управо је то био повод Павлу Петровићу, председнику Фискалног савета, да на „Копаоник бизнис форуму” каже да ово предузеће знатно кочи раст српске привреде, те да наша земља због тога неће ове године остварити планирани раст од 3,5 одсто, већ да ће он бити мањи. Главни разлог успоравања на крају прошле године је пад у енергетском сектору, односно проблеми са ЕПС-ом.
И док нико од званичника, па ни из ЕПС-а, није желео ни да потврди ни да демантује ове наводе, али ни да објасни ко је одговоран за то што се оваква ситуација понавља, званична статистика иде наруку Фискалном савету. Подаци показују да је индустријска производња у Србији пала у јануару 2019. у односу на претходну годину за 5,5 одсто, и то највише због лоше производње електричне енергије. Посматрано по секторима, рударство је у јануару пало за 11 процената на годишњем нивоу.
Упитан шта би по његовом мишљењу могао бити разлог за овакво стање у ЕПС-у, економиста Милојко Арсић, професор на Економском факултету, за „Политику” каже да проблеми у производњи угља и струје у ЕПС-у трају већ три године, па је стога извесно да су они последица системских слабости, а не неповољних временских прилика.
– Са променљивим временских приликама суочавају се и други произвођачи електричне енергије, који су доминантно ослоњени на термо и хидроелектране, али њима због тога не опада производња. Основни проблем ЕПС-а је некомпетентан менаџмент, који није способан да ефикасно организује производњу угља и струје. Стога је суштинско друштвено и политичко питање због чега такав менаџмент опстаје на челу ЕПС-а – каже Арсић.
Одговор на ово питање је у карактеру актуелног режима, у коме је нечија лојалност владајућој странци важнија од његове способности, стручности и поштења. Другим речима, стање у ЕПС-у представља еклатантан пример у коме се даје предност партијским и другим посебним интересима у односу на интересе друштва, изричит је професор.
На питање да ли кривац може бити, како се спекулише, све лошији квалитет угља, одговара да конкретни разлози пада производње угља и струје од средине прошле године нису познати, јер се проблеми у ЕПС-у прикривају.
– Прикривање проблема у јавном предузећу је сасвим непримерено, јер је реч о предузећу које обавља делатност од општег интереса, а које је уз то у власништву државе, односно у крајњој инстанци у власништву грађана Србије. Уместо прикривања, менаџмент ЕПС-а, представници Министарства енергетике и владе требало би детаљно да упознају јавност са проблемима у овом предузећу, њиховим узроцима и плановима за њихово решавање. Јавност би требало да зна шта се догађа у „Колубари” и ТЕНТ-у, јер је реч о најважнијим произвођачима угља и струје у Србији, који би то требало да остану и у наредним деценијама – каже Арсић.
Производња угља и струје су важне делатности у привреди Србије, па њихов подбачај, додаје Арсић, утиче на слабије резултате укупне привреде. Процењује се да је пад у производњи електричне енергије и угља у прошлој години оборио БДП за око 0,25 одсто. Србија је прошле године остварила суфицит у спољној трговини електричном енергијом од око 10 милиона евра, али би ти резултати били знатно бољи да у последња два месеца није увезено струје у вредности од око 40 милиона евра.
Извор упућен у електро-сектор, који је инсистирао на анонимности, каже да годинама нисмо отворили ниједан нови рудник, с обзиром на то да имамо значајних открића литијума код Лознице („Јадар”) и злата и бакра код Бора. Није тајна, каже, да је у „Колубари” угаљ из године у годину све слабијег квалитета и да се главни угљени слој раслојава, односно има све више и веће међуслојеве песка и глине, као и да понире у дубље нивое басена, у којима има простора пуних подземних вода, што знатно отежава и поскупљује експлоатацију. Такође, проблем је и отварање планираних копова, које је успорено због експропријације.
У „Костолцу” је, истиче исти извор, нешто боља ситуација што се квалитета тиче, али и ту има проблема због којих се не може знатније повећати производња. Постоје и размишљања да се костолачки угаљ транспортује у обреновачку термоелектрану како би се подигао квалитет колубарског угља. Сада покушавају да га енергетски „подигну” мазутом, али постоји питање исплативости. Уз ремонте појединих блокова, све то доводи до мање производње електричне енергије.
ЕПС не треба да пуни буџет
На питање да ли је лоша слика о ЕПС-у увертира за улазак приватног капитала како би се продао по што нижој цени, Арсић каже да држава треба да ослободи предузеће од социјалних и фискалних функција.
– То значи да се цена струје постепено повећава, како би се омогућио развој предузећа, да се ЕПС ослободи вишка запослених, као и да предузеће, које има велике потребе за инвестицијама, престане држави, која има суфицит, да уплаћује дивиденде у буџет – закључује он.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
