Јавно предузеће Електропривреда Србије Група је у 2021. рапидно погоршало све своје билансне позиције у односу на 2020., а учешће у БДП-у земље је смањено са 2,23 на 1,38 одсто, објављено је у новом броју часописа МАТ (Макроекономске анализе и трендови).

С обзиром, да се очекује наставак глобалне енергетске кризе до краја 2022. и у 2023., држава и компанија ће морати да примене низ реформских мера, како би компанија са што мање губитака пребродила енергетску кризу и стала на здраве основе, поручују из МАТ-а.

У анализи МАТ-а Ефекти пословања ЕПС-а у 2021: Суочавање са последицама неструктурирања, аутора Едварда Јакопина и Наташе Чокорило, наводи се да је у том периоду ЕПС смањио и бруто додату вредност (БДВ) за 35 одсто.

Стручњаци МАТ-а наводе и да је укупан и пословни расход ЕПС-а двоструко већи од укупног и пословног прихода.

Смањен је капитал за 7,4 одсто, а губитак је износио близу 150 милиона евра, док су обавезе достигле три милијарде евра, док кумулирани губитак износи 1,7 милијарди.

Тврде да су перформансе пословања ЈП ЕПС почеле да се погоршавају још 2018, са изузетком пандемијске 2020. године, као и да се неефикасно пословање оптерећено бројним структурним проблемима у континуитету продубљује.

Компанија је у 2020., наводи МАТ, остварила добит од 91 милиона евра (више од трећине су резултанта курсних разлика), али је уместо да оде на инвестиције, половина добити враћена у буџет, а друга половина усмерена на покриће кумулираних губитака, пренео је Танјуг.

Услед смањења производње у четвртом кварталу, раста цена увоза енергенета због глобалне енергетске кризе у првом кварталу ове године 2022. и сходно томе додатног задуживања.

МАТ наводи и да компанија послује у негативној зони, пошто је имала губитак у четвртом кварталу 2021. од 117 милиона евра и у првом кварталу 2022. забележила раст губитака од 253 милиона евра.

Нето зараде у ЕПС-у су просецно годишње у периоду 2017-2020. реално расле по стопи од 3,8 одсто, док је кумулативан реални раст износио 15,1 одсто.

У односу на просек Републике, зараде у ЕПС-у су у 2020. биле веће за 70 одсто, а 2021. за око 50 одсто, наводи се у анализи МАТ-а и поручује да је раст нето зарада у ЕПС-у неопходно усагласити са растом продуктивности.

Поручују да су неопходни: финансијска консолидација пословања, корекција цене електричне енергије уз примену разрађеног социјалног програма, инвестиције у модернизацију и нове капацитете, ефикасније корпоративо управљање ЕПС-ом и транзиција ЕПС-а ка зеленој економији.