ЕПС потрошио 250 милиона евра кршећи закон о јавним набавкама

Извештај о ревизији правилности пословања ЈП „Електропривреда Србије“ у делу који се односи на накнаде по уговорима за рад ван радног односа у 2019. и јавне набавке за 2018. и 2019. годину Државне ревизорске институције показује да је ово предузеће током ове две године уговорило јавне набавке у вредности 31,53 милијарде динара (око 265 милиона евра) без ПДВ-а кршећи одредбе Закона о јавним набавкама.

Поред тога ЕПС је уговорио набавке услуга у вредности 1,64 милијарде динара за које уопште није ни расписивао тендере, иако како наводе у извештају ДРИ „није постојао основ за изузеће од примене Закона о јавним набавкама“.

Када се ради о запошљавању по основу уговора о привремено повременим пословима ДРИ је установила да је мимо Закона о раду исплаћено 45,8 милиона динара за најмање 1.049 људи у 2019. години пошто су обављали послове који нису били привременог карактера.

На крају све је зачињено констатацијом да је више од четири године лице које обавља функцију в. д. директора предузећа у овом статусу иако по Закону о ЈП то може бити максимално годину дана.

Осим тога ни председник и чланови Надзорног одбора нису валидни, јер им је мандат истекао још 2018. године, а они и даље обављају функцију.

Највише прекршаја је установљено код процене вредности јавних набавки, пошто за 23 набавке у вредности 14,1 милијарде динара предузеће није доказало како је утврдило процењену вредност.

За осам јавних набавки у вредности 9,2 милијарде динара ревизори нису добили доказе да су јавне набавке планиране у складу са критеријумима за планирање набавки и да су те набавке заиста и потребне.

Код набавки уговорене вредности две милијарде динара опис предмета који је наведен у огласу и конкурсној документацији не одговора предмету набавке који је одређен у техничкој спецификацији документације.

Такође, предузеће је закључило уговоре о јавним набавкама у девет ревидираних поступака јавних набавки у вредности од 6,2 милијарде динара са понуђачима чије су понуде садржале битан недостатак, због кога су морале бити одбијене као неприхватљиве.

Према речима Немање Ненадића, програмског директора Транспарентности Србија ДРИ је указала на озбиљне незаконитости у јавним набавкама и закључењу уговора о ангажовању радника, али то није најгора ствар у овом извештају.

„Ма колико су налази ДРИ лоши, стање је још горе од оног што показује извештај, јер имамо ситуацију да годинама предузеће нема законитог директора, нити законитог в.д. директора, а ни чланове Надзорног одбора који су изабрани по закону. Тада нису неправилни само уговори за које је утврђено да нису спроведени у складу са процедурама, већ и они код којих је процедура правилна. Када предузећем управља лице које није изабрано по закону, сви уговори тог предузећа су ништави“, напомиње Ненадић.

Ипак, овакво стање у ЕПС-у није никакво изненађење када се погледа ситуација у осталим јавним предузећима.

Рецимо, крајем прошле године ДРИ је објавила извештај о ЈП Путеви Србије где су забележили неправилности у јавним набавкама вредности чак пола милијарде евра.

Ово је према мишљењу Драгана Добрашиновића из Коалиције за надзор јавних финансија исти модел понашања као и у осталим јавним предузећима – или да се не примењују како треба процедуре из Закона или да се потпуно заобилази закон о јавним набавкама.

„Узрок за такво стање је што не постоје последице. Нема кривичног гоњења, нема жустре реакције јавности. Истовремено извршна власт пружа потпуну заштиту преступницима, а правосуђе гледа да не реагује“, истиче Добрашиновић додајући да ДРИ јасно констатује проблеме, подноси пријаве, али на крају га извршна власт своди на неку НВО која истражује, објављује, а после се нишпта не дешава.

„Извештаји и препоруке ДРИ требало би буду аларм читавом низу државних институција, а пре свега тужилаштву. Међутим, ретко када се нешто деси, а и када дође до неке пресуде казне су толико мале да у ствари охрабрују прекршиоце. Ако прекршите закон у јавној набавци од 20 милиона евра, а казне вас са 20.000 до 200.000 динара, то је смешно“, закљује Добрашиновић додајући да се такав систем подстиче од извршне власти.

Корупција у Србији је на независном нивоу, а када је тако тешко је очекивати да ће боље стање бити са јавним набавкама. Економиста Данило Шуковић подсећа да су јавне набавке уопште поље у коме је широко заступљена корупција.

„И сама држава где год може гледа да заобиђе јавне набавке. У јавним набавкама политичке партије имају прилику да се „одуже“ заслужним кадровима. Јака контрола и транспарентност јавних набавки дали би велики допринос борни против корупције“, сматра Шуковић, додајући и да је стање в.д. директора у јавним предузећима у ствари проблем партократије, где се не реагује на очигледно кршење закона и где држава то ради јер јој се може.

„Нико не сноси санкције. Нико не пита ко је спавао када је требало расписати конкурс и изабрати директоре. А наш народ каже „риба смрди од главе“, оцењује Шуковић.

данас.рс