Због недовољне производње струје у својим и приватним постројењима у земљи Електропривреда Србије је принуђена да увози електричну енергију из иностранства за шта дневно издваја 250 хиљада и трпи губитке у висини од 190 хиљада евра, услед разлике између цене по којој купује и продаје струју.
Основни разлог због кога је ЕПС принуђен да увози струју је што капацитети Термоелектране „Никола Тесла“, највеће коју Србија има, после колапса електроенергетског система забележеног у децембру прошле године и низа хаварија током јануара још увек не производи струју у пуном капацитету.
– Илустрације ради, ТЕНТ је у недељу радио са свега 35 одсто инсталисане снаге. Односно у погону је било 1.359 мегавата од 3.340. У ТЕНТ А је радило пет, а у ТЕНТ Б један блок. Очекивани обим производње се није повратио након свих хаварија са којима се систем сусретао од средине децембра а постоји и проблем са недовољним количинама квалитетног угља потребног за производњу струје – каже саговорник у Термоелектрани „Никола Тесла“ који је желео да остане анониман.
Према његовим речима, на дневном нивоу се увози око 10.000 мегават сати електричне енергије, а стабилизација система се не може очекивати у скорије време јер је он упропашћаван у дугом временском периоду.
– Електроенергетски систем се упропашћава у континуитету од 2016. године, а колапс који је уследио 12. децембра прошле године био је само кулминација свега тога. Док се коп у Колубари не опорави и не почне да се ископава квалитетан угаљ, нема опоравка система. Наравно, све под условом да се дотад ревитализује и сам ТЕНТ јер је утицај лошег угља катастрофалан и по производне блокове електране – објашњава он.
Како наводи, међу запосленима у ЕПС-у влада велико незадовољство да, иако је Милорад Грчић пре тридесетак дана дао оставку, он и даље управља предузећем јер није постављен нови директор.
Запослени сматрају, истиче он, да су за лоше стање у предузећу подједнако као и Грчић криви и некадашњи шеф ресора и његова наследница актуелна министарка, Александар Антић и Зорана Михајловић.
Извор у ЕПС-у пак каже да су хидро дотоци мањи него што је био случај претходних зима, када је иначе струја на тржишту најтраженија због велике потрошње што значи да је и најскупља.
– У овом тренутку ситуација није критична. Надамо се киши и топљењу снега како би се подигао ниво Дунава. То би обезбедило далеко веће количине струје из хидроелектрана.
Експерт за енергетику Велимир Гавриловић истиче да је тачно да хидропотенцијали ове зиме слабије производе, али да је ипак један од кључних разлога за недовољну домаћу производњу струје што термо капацитети не раде пуном снагом након колапса из децембра.
– Очигледно је да се систем у ТЕНТ-у још увек није консолидовао. Свакако треба нагласити и то да се у овом тренутку у Србији због тога што се доста људи греје на струју она троши више него у другим деловима године. Такође, кинеске компаније у чијем су власништву смедеревска железара и РТБ Бор троше велике количине струје. Исто важи и за друга индустријска предузећа која струју добијају по субвенционисаним ценама – рекао је Гавриловић и наставио:
– Другим речима, иако је реч о категорији комерцијалних потрошача, цена по којој добијају струју од ЕПС-а је нижа од њене тржишне вредности на берзама. Да којим случајем те компаније имају своје фабрике у земљама окружења уместо у Србији, цена струје коју би плаћали би била знатно већа.
Он додаје да с обзиром на количине струје које увози и на њену цену на тржишту на дневном нивоу, Електропривреда Србије за те потребе плаћа 250 хиљада евра, када се урачунају и трошкови њеног транспорта.
– Ако се упореде увозна цена и она по којој ЕПС продаје струју грађанима и привреди, долази се до податка да дневно то предузеће изгуби 190.000 евра дневно, што је свакако много – закључује Гавриловић.
Новинари Данаса су овим поводом контактирали и надлежне у Електропривреди Србије и Министарству рударства и енергетике, али као и сваки пут када се постави питање колико кошта увоз електричне енергије, одговор је изостао.
