Фискални савет оптужио ЕПС за ненаменско трошење пара од кредита Светске банке. Позајмицу од око 7 милијарди динара, уплатили у буџет као непорески приход.
Мањак у државној каси у априлу био је чак 18 милијарди динара мањи него претходног месеца, а за овај добар резултат највише је заслужна уплата из ЕПС од чак седам милијарди динара.
Ипак, у Фискалном савету сумњају да је ЕПС подметнуо – кукавичје јаје, пишу Вечерње новости.
Уместо да кредит од Светске банке искористе за куповину струје, из ЕПС-а су одлучили да новац као приход уплате у државни буџет.
Стручњаци Фискалног савета отворили су сумњу због рекордно високих непореских прихода који су у априлу дошли са адресе нашег највећег јавног предузећа.
“Питање је да ли је књижење уплате ЕПС као непорески приход у складу са међународним рачуноводственим стандардима”, наводи се у месечном извештају Савета.
“Наиме, потраживање од ЕПС настало је тако што је држава отплаћивала обавезе према Париском клубу поверилаца уместо овог јавног предузећа у периоду од 2012. до 2014. године. Међутим, раздуживање државе се тада евидентирало на рачуну финансирања, па део рате који се односио на отплату дуга ЕПС није био буџетски расход, нити је био укључен у дефицит. Самим тим, и сада наплаћено потраживање не треба бележити као непорески приход, тако да би допринос ове уплате смањењу дефицита вероватно требало искључити. Овако коригован дефицит у априлу био би тек нешто нижи од прошлогодишњег”, наводи Савет .
Друго питање које Савет поставља јесте – одакле ЕПС новац да исплати ове дугове?
“Није сасвим јасно из којих средстава је ЕПС извршио плаћање, имајући у виду проблеме ове компаније са ликвидношћу у претходном периоду и слаб пословни резултат у 2014. години. Чињеница је и да се држава недавно задужила код Светске банке са циљем помоћи ЕПС при увозу струје услед смањеног капацитета енергетског система. Од овог кредита је ЕПС у априлу повукао око 90 милиона евра. Сматрамо економски неоправданим уколико је део тих средстава ЕПС поново уплатио у буџет”, додаје Савет.
ЕПС у овој години неће у буџет да уплати ни динар, јер су 2014. годину завршили са минусом од 32 милијарде динара или око 260 милиона евра. Највећи губитак је направљен због поплава које су прошле године задесиле Србије и енергетском систему државе “одузеле” пола милијарде евра.
Професор на Економском факултету у Београду Милојко Арсић мисли да ће се тешко утврдити одакле је ЕПС уплатио новац. “Новчанице никад нису обојене. Зато, вероватно никада нећемо сазнати одакле је ЕПС узео новац да уплати у буџет. Могуће је и да су ово задужење исплатили од комерцијалних кредита јер су од почетка године узели зајмова за 120 милиона евра за ликвидност, односно како би исплатили обавезе према добављачима. Зато ће бити тешко доказати ненаменско трошење средстава. Ипак, ова уплата никако не би могла да изађе из ЕПС као приход, то је чиста манипулација”, објашњава Арсић.
Б92
