ЕПС за недељу дана изгубио половину годишњег профита, на увоз струје од 12. до 19. децембра потрошио око 60 милиона евра

На интервентни увоз струје због колапса електроенергетског система, односно испадања скоро свих блокова у највећој термоелектрани у Србији „Никола Тесла“ за претходних осам дана, од недеље 12. децембра закључно са недељом 19. децембра ЕПС је потрошио око 60 милиона евра, пише Данас.

Како пише Данас, према подацима са портала Енергy флуx Електромреже Србије који показује податке о производњи, увозу и ценама електричне енергије у Србији и региону, ударни период био је од понедељка до четвртка када је за само четири дана потрошено више од 40 милиона евра.

Иако су према изјавама председника Србије приликом обиласка Костолца пре два дана, сви блокови враћени на мрежу, јуче и последњи блок А6, увоз струје, мада далеко мањи него претходне недеље, настављен је и током јучерашњег дана.

Поређења ради, укупне инвестиције ЕПС-а у прошлој години износиле су око 320 милиона евра, што значи да је петину годишњих инвестиција однела једна хаваријска недеља. Или, пошто је прошлогодишњи профит износио око 137 милиона евра, скоро пола годишњег профита је потрошено за интервентни увоз струје због недостатка одговарајућег угља за само недељу дана.

Колапс, мада према речима извршног директора за производњу енергије у ЕПС-у Мирослава Томашевића, „не и распад система“, (јер „није распад система када 30.000 потрошача остане без струје, то је непријатно за потрошаче, али квар се реши. Распад система је кад цела држава остане без струје“), започео је у недељу ујутру драстичним смањењем производње струје у термоелектранама из сада већ свима познатих разлога.

Капацитети су са стандардних 2.700 мегавата пали на свега 1.000 до 1.200 мегавата за сат. У недељу су захваљујући томе што је био нерадни дан и мања потрошња хидроелектране успеле да надокнаде велики део пада производње из угља, па је за увоз потрошено „свега“ око три милиона евра, пише Данас. Такође, у недељу све до после подне ветроелектране су радиле скоро пуним капацитетом од 350 мегавата, али онда је ветар успорио, а затим скоро потпуно стао. Од недеље увече до петка ујутру ветар није дувао и практично није доприносио производњи струје. Ово је био и разлог зашто је на седници Владе у уторак директорка ЕМС-а Јелена Матејић упозорила на опасност уколико ветар и солар пређу 20 одсто удела у производном миксу.

Трошкови балансирања, иако је у први мах струју купио ЕМС, ипак се на крају преваљују на ЕПС, а они нису обухваћени овом рачуницом.

Елем, како су ветротурбине прорадиле у петак тако је осетно смањен и увоз електричне енергије. Рецимо у четвртак у периоду од осам до 12 часова увожено је око 1.200 мегавата за сат, у петак у истом периоду то је смањено на 975 мегавата по сату.

Ипак, најважније за електроенергетски систем су свакако термоелектране које чине око 70 одсто укупних производних капацитета. Огроман пад у производњи током 12. децембра потрајао је све до 15. децембра послеподне када су се капацитети термоелектрана постепено вратили, а производња повећана на око 2.000 мегавата по сату. Ипак тек у суботу ујутру производња је враћена на ниво од 2.500 мегавата.

У складу са враћањем блокова на мрежу смањивао се и одлив девиза са ЕПС-ових рачуна. Тако је у понедељак 13. децембра потрошено око 9,3 милиона евра, а у уторак 12,7 милиона. У среду је увоз коштао око 9,15 милиона евра, а у четвртак око 10,5 милиона евра. У петак је са повратком струје из ветрогенератора пао и увоз на око седам милиона евра. За викенд је увезено око 8,5 милиона евра струје.

Занимљиво је и да је количински највише струје увожено ноћу, између поноћи и осам ујутру када је најмања потрошња, али и најјефтинија струја. Тада су чувани хидропотенцијали, а купована струја.

На пример, у четвртак ујутру између поноћи и пет ујутру увожено је по око 1.300 мегавата по сату по цени од око 260 евра по мегаватсату. У среду је рецимо од поноћи до четири ујутру увоз покривао скоро 40 одсто потрошње. Затим је од осам сати када крене потрошња и у домаћинствима и у привреди увожено по 1.200 мегавата по сату, али је цена била изнад 400 евра.

То је била најскупља струја која је купована током овог кризног периода. Већ за викенд је поред количине смањена и цена па је рецимо у недељу ишла од 140 евра ноћу до 260 евра по мегаватсату у вршним часовима.

Према речима упућених ЕПС је куповао струју не само на СЕЕПЕX-у, нашој берзи струје, већ и на другим берзама. То доказује и податак да је на овој берзи електричне енергије у периоду од 15. до 19. децембра истрговано струје за око 20,5 милиона евра, док је укупан увоз у том периоду износио око 35 милиона евра.

Иначе, ово испадање блокова ТЕНТ-а десило се у најгорем могућем тренутку јер је струја у Европи на рекордним ценовним нивоима. Јуче је на берзама за дан унапред просечна цена мегаватсата била скоро у целој Европи изнад 300 евра, а Србија се налазила међу најскупљим тржиштима са 353 евра за мегаватсат. На СЕЕПЕX-у за струју купљену за сутра цена мегаватсата износи 396 евра са максималном ценом од чак 452 евра за мегавата.

Данас.рс