Под притиском домаће јавности и институција надлежних за контролу транспарентности рада државе, Влада Србије објавила је делове тајних уговора с Етихадом којим је створена Ер Србија. На маратонској конференцији за медије, премијер Александар Вучић изнео је своје виђење ових аранжмана рекавши да је договор с Етихадом био “јединствена прилика” за спас националне авиокомпаније којој је извесно претило гашење. Он је поновио да је за објављивање уговора добио дозволу партнера из Емирата и да “нема шта да се крије”.
Међутим, изгледа да Влада има још понешто да сакрије пошто су објављена два од пет уговора. Конкретно, објављен је Трансакциони уговор, као и Инвестициони уговор и његова допуна. Занимљиво је да су два од три документа закључена 31. јула 2014. године, дакле равно две недеље пре одлуке Владе да их обелодани, као и да само основни Инвестициони уговор носи датум 1. августа 2013, а и он има допуну од последњег дана јула ове године. Све допуне потписао је министар привреде Душан Вујовић.
Попуст за авионе
Вучић је рекао да је Етихад одабран јер је реч о компанији која је прошле године проглашена за најбољу на свету, те да је годинама међу три најбоље уз Туркиш ерлајнз и Луфтханзу. Захваљујући уговору с Етихадом, како је навео, 10 летелица биће набављено по нижој цени од чак 14 милиона евра, што је укупна уштеда од 140 милиона евра.
Премијер Вучић је објаснио да Влада неће објављивати “пословни план” компаније, који је, разумљиво, заштићен ознаком тајности. Међутим тај пословни план нема никакве везе с преостала три уговора који су још тајна. Реч је о Уговору о услугама подршке, Уговору између акционара и Уговору о консултантским услугама.
Уговор остао у сефу
Посебно је занимљиво и да се у уводним напоменама Оквирног уговора о трансакцији наводи дословце да су “Република Србија, Етихад и Ер Србија закључили Оквирни уговор о трансакцији дана 1. августа 2013. године (“2013 ОУТ”) да обезбеде од Етихада финансирање за Друштво у укупном износу до 100 милиона долара по принципима тамо наведеним.
Република Србија, Етихад и Друштво желе да измене текст 2013 ОУТ у целости у складу са условима овог уговора да овај Уговор мења, поново утврђује и замењује 2013 ОУТ у целости, са ефектом од доле наведеног датума”.
Скривање лудила: Саша Радуловић
Поједностављено речено, уговор закључен у августу 2013. измењен је у целости 31. јула ове године. Управо на то је указао и Саша Радуловић, бивши министар привреде, који је, између осталог, управо због овог уговора и одлучио да поднесе оставку.
“Објављени уговор с Етихадом је нов уговор. Потписан је 31. јула 2014.године. Није онај уговор из сефа! Покушали су да сакрију лудило”, написао је на свом Твитер профилу Саша Радуловић.
Предизборно обећање
Посебно је занимљиво и то да су и премијер и министри СНС најављивали како ће уговор с Етихадом бити објављен пре избора одржаних 16. марта ове године. Вучић је рекао дневнику “Политика” од 4. фебруара 2014: “Пре неколико година постигли су уговор с Фијатом, али тај уговор нико није видео. Ја сам видео, али то је службена тајна, па не могу да кажем шта је у њему. Ми ћемо наш уговор с Етихадом показати пре краја кампање.”
Поставља се питање које је то уговоре Влада желела да објави до 16. марта кад их је закључила тек 31. јула 2014.
Премијер Вучић је бранећи закључење уговора истакао да је приликом приватизације Јат ервејза, коју је обавио Етихад, Србија обавезна да инвестира 42 милиона долара, док ће партнер из Уједињених Арапских Емирата уложити до 100 милиона. Вучић је рекао да Србија тај новац треба да обезбеди у 2014, 2015. и 2016. години, а да до сада још ништа није уплаћено. Додао је да се Србија обавезала и да санира дугове, од којих је 80 одсто према држави. Како је навео, све владе Србије од 2003. године су се суочавале с катастрофалним губицима у Јату.
– Застарела флота, просечна старост авиона 26 година, чести технички кварови. Влада је имала велике проблеме када је Јат у питању, велике дугове, а често је то био и полигон за постављање страначких кадрова. Влада је три пута покушавала да приватизује Јат, али није успела да нађе инвеститора јер знају колика је то мука – рекао је Вучић и додао да је просечан губитак био 35 милиона евра годишње, али да су ти губици били много већи.
Без пописа имовине
Како је навео председник Владе, Етихад се обавезао да инвестира до 100 милиона долара, до 40 милиона долара докапитализације, 60 милиона је позајмица оснивача коју ми нисмо искористили, јер Влада очекује да ћемо имати профитабилну компанију до краја године. Вучић је признао и да је Ер Србија једина компанија која је ослобођена плаћања аеродромских такси на “Николи Тесли”, те да је по том основу компанија имала трошак умањен за девет милиона евра од почетка године.
– Да нисмо предузели мере, морало би да дође до гашење Јата, што би изазвало економске и друштвене губитке, пад угледа Србије јер је национална авиокомпанија огледало једне земље – казао је премијер.
Тајност искључена законом
Сада када су уговори делимично објављени види се да они заиста садрже клаузулу о тајности, али је интересантно да уз њу постоји и напомена да се она неће примењивати “ако то налаже закон или ако надлежни орган или трибунал захтевају другачије”. Управо је Родољуб Шабић као повереник за информације од јавног значаја пуну годину доносио решења и јавно говорио како Влада не сме закључивати тајне комерцијалне уговоре, али је то држава игнорисала све до јуче, а већим делом то чини и данас јер грађани немају увид ни у све уговоре с Етихадом, као ни у уговоре са Фијатом. То значи да је уговор о стварању Ер Србије држан далеко од јавности без икакве основе. Односно његово објављивање по основу Закона о доступности информацијама од јавног значаја било је могуће без кршења потписаног уговора, иако је председник управе Ер Србије Дане Кондић у писаној форми тврдио супротно.
У новој националној авиокомпанији Ер Србија однос власништва је 51 напрема 49 одсто у корист Србије. Међутим, стиче се утисак да својих 49 процената Етихад прилично јефтино плаћа. Грађани су као порески обвезници преузели дугове Јата од преко 200 милиона евра. Треба имати у виду и да је пренета имовина која претходно није пописана, па се и не зна колико вреди.
Кад се све сабере, упозорава Александар Стевановић, економиста и саветник бившег министра привреде Саше Радуловића, произлази да Србија својих 51 одсто плаћа вишеструко скупље.
– Ми улажемо око 200 милиона евра. Обећали смо да ћемо наставити да субвенционишемо компанију која је наводно профитабилна. С друге стране, Арапи ће уложити 40 милиона евра и даће нам позајмицу од 60 милиона. Позајмиће новој компанији која ће уредно да то врати, све с каматом која иде за цело то време. И они ће добити 49 одсто власништва. По свакој математици они за ово што намеравају да уложе не би требало да добију 20 одсто власништва. И то је основна замерка – објашњава Стевановић.
Љ. Ивановић – Вести
фото: А. Чукић – Вести, Фонет/Д.А.
