ЗАР ЈЕ ико у Србији од Синише Малог очекивао да ће да стане у заштиту радника, а не у заштиту профита? Јасно је да су продаја стратешких ресурса, испумпавање пара из субвенција и државних предузећа и општепозната нестручност једини резултат напредњака у целој Србији, па и у Ер-Србији.

Најновије вести о масовном одласку и отпуштању радника из Ер-Србије нас није изненадила. Само је било питање кад ће и ова напредњачка кула од карта да се сруши.

А само са колико је Вучић жара обмањивао јавност о Ер-Србији и Етихаду, о летовима за Њујорк… Јасно је свима било да је и Ер-Србија губиташ, као што је био и ЈАТ.

Синиша Мали, градоначелник Београда и председник надзорног одбора компаније, иако је Ер-Србија у већинском власништву државе, ставља се на страну профита, а не заштите радника. Разлог томе је што су и Мали и његове страначке колеге свој посао одрадили, паре су испумпане, а губитак ће морати да поднесу радници.

Овакве (анти)државнике као напредњаке Србија никад није имала.

Двери већ дуже времена указују да су недомаћинско пословање, бахато управљање државним ресурсима и незаустављиво страначко запошљавање главни узрок пропадања стратешких државних предузећа, која би по својој позицији би требало да буду и профитабилна и корисна по државу, а услуга врхунска, док би радници требало да буду пример професионализма и задовољства и својим радом и личним примањима.

Са овом гарнитуром политичара на власти и под економско-финансијским диктатом ММФ-а и Светске банке Србија може само да очекује даљу пропаст.