Ера фундуса, скупих вина, стилиста и најсиромашнијег председника на свету

Иако је баш у време када су просветари протестовали буџет повећан за 132,5 милијарди динара, показало се да пара за њих нема. Најсиромашнији председник, скромно одевен у фармерке бренда Стефано Ричи им је скрушено саопштио да се дубоко извињава јер је обећао нешто што није могао да испуни, али да се нада да ће у наредних годину дана исправити ту грешку. Баш уверљиво, узвратио је Драган Ђилас и приказао низ фотографија на којима је Александар Вучић у Зегна патикама од хиљаду евра, јакни Лоро Пјано од неколико хиљада и фармеркама од 1.800 долара уз коментар: „За ногавицу фармерки председника државе има 105.000 динара, али за учитељице, наставнике српског, математике, историје, географије, техничког, страног језика, информатике, хемије, физике, нема 105.000 динара“. А потом је поставио питање на које јавност већ годинама не може да добије одговор: „Захтевам од министра Малог да нам каже где се тачно у буџету Србије налази и колики износ и раздео за гардеробу председника, тј. за фундус? Ако господин Мали не уме да нам каже где је та ставка у буџету и колико износи, то ће значити да председник лаже, да је све то купио својим новцем који он, који је читав живот на државној плати, сигурно није могао да заради“.

Још 2020. године, када је јавност приметила да председник носи Атолини Чезаре сакое вредне 1.700 евра, што је било у потпуном нескладу са његовом тадашњим платом од 150.000 динара (па и садашњим која износи 221.862,21 и званично се води као једини извор његових прихода), Вучић је понудио једно од својих бесмислених оправдања – није то његово, узето је из фундуса. Позоришног, циркуског или фундуса председништва из ког су се облачили Томислав Николић и Борис Тадић пре њега, није објаснио.

Ако већ имамо председника који воли да троши на гардеробу да би био „уредан и чист“ и ако већ у свету постоје решења која су на правни начин уредила како се то ради, остаје нејасно зашто се неко од тих решења не примени код нас, већ се порекло Вучићеве гардеробе третира као државна тајна

У више наврата је Борис Тадић изјавио да је своју гардеробу плаћао сам и да не постоји никакав фундус, а Николић је одбијао да се изјасни мада га никада нико није видео у гардероби коју Вучић тренутно носи, ни у неком од многобројних пари Зегна патика. Све у свему „жути лопови“ у време док су били председници нису имали ни фундус ни стилисте, Војислав Коштуница чак ни шнајдера да му скрати панталоне, па смо се током читавог његовог мандата сви тресли од страха да ће се саплести о ногавице, а након мандата нису наслеђивали државне виле. Остали су ускраћени чак и за оно што им по закону припада – канцеларију. Ера фундуса, измишљених функција које подразумевају палате на Дедињу и стилиста је отпочела управо у време власти скромног Вучића, који је за потребе свог изгледа изнајмио дизајнера Игора Тодоровића, а да није објаснио ко га плаћа. Чак је и на Ђиласову прозивку уприличио један од својих „ја скроман у гарсоњери од 30 квадрата“ одговора: „Не знам колико коштају те фармерке, не купујем их. Трудим се само да будем пристојно одевен, чист и уредан. Али све што имам од гардеробе не вреди као две фелне једног од десетине џипова Драгана Ђиласа“.

„Ми, велики и важни, а ви мали“

Не зна колико коштају његове панталоне али зна колико кошта Ђиласова фелна и зна да је сигурно вреднија?! Добро, пророчански дар је само још један од ванредних талената који га красе, али можда нешто конкретније о томе знају посланици СНС-а који су се ланчано јавили за реч након Ђиласовог питања, уз упадљиви изостанак јединог прозваног и надлежног за касу – Синише Малог.

Први је реч затражио Дејан Булатовић, што је представљало добру вест јер се ради о човеку који се проблемом председниковог облачења бавио још од 2020. Још тада је на конференцији за штампу испред Председништва изјавио: „Његов сако кошта 700.000 динара, одакле ти, где ти је част? А народ у Србији гладује! Он промовише да живимо што скромније, а са друге стране се бахати. И зато га питамо одакле ти патике? Модираш се са председником Албаније, идеш са њим у шопинге. Зна Србија одакле ти, али важно је да нам ти кажеш – објасни народу!“. Али, гле чуда, Булатовић је накнадно схватио да је сако од 700.000 динара само још један доказ председникове скромности, па је рекао: „Он прича о Александру Вучићу, па да ли грађанин Србије, иједан у овој Србији, има податак да Александар Вучић има, поред једног рачуна на који прима плату, још неки рачун, да је на било који начин оштетио државу, да ли он има фирме, да ли он има станове толике, да ли оно што има у милиметар може да се пореди са Драганом Ђиласом? Како те није срамота?“

На сајту Агенције за спречавање корупције међу поклонима које је Вучић добио и пријавио има и гардеробе, али не оне која би му била по укусу. Ту се налази ткани шал у бојама заставе Гане, шарене вунене чарапе, шарена кравата, горњи део тренерке мушке шаховске репрезентације, али ништа од тога до сада није обукао

Ни сви остали веома бесни министри и посланици нису дали одговор на једноставно и по закону важно питање: ко финансира председникову гардеробу? Александар Мартиновић је рекао: „Александар Вучић нема право на приватност, он нема право да носи панталоне, нема право да носи одела, нема право да носи кошуље“, као да је неко захтевао да види голог и босог председника а не председника који подноси рачун за своје трошкове. Миленко Јованов је понудио причу „ми велики и важни, а ви мали“ и објаснио: „Ми овде данас усвајамо ребаланс буџета, усвајамо Закон о помоћи породицама са децом, ми усвајамо конкретне ствари које ће довести до повећања плата. Са друге стране, поштовани грађани, нуди вам се да тркељишете по орманима и да гледате ко шта носи, ко је шта обукао итд. И поново покушавају да вам, колоквијално речено, продају исту фору, вас ће да забављају тиме што ће да вам причају о маркама панталона, ципела, одеће, обуће, гардеробе, како се то зове, веша и чега већ.“

Па, хвала им што раде озбиљан посао, али озбиљан посао је и транспарентан буџет у ком се види ставка намењена за трошкове председника. И то није ништа страшно, свака земља има буџет намењен за облачење и изглед председника јер нико не очекује да их заступа неко у похабаном оделу. Амерички председници имају буџет за трошкове од око 50.000 долара уз годишњу плату од 400.000 долара, док су у Немачкој трошкови доброг изгледа покривени чак и за бивше функционере – Ангела Меркел је након одласка са функције потрошила 55.000 евра за две године само на фризуру и шминку, а држава јој је то финансирала уз оправдање да у иностранству и даље води битне разговоре по државу. Супруге председника обично немају одобрена средства за гардеробу, али и за њих постоје јасна правила: могу да је за важне државне догађаје изнајмљују од познатих дизајнера, али све то мора да буде јавно и службено одобрено. У неким земљама су дужне да плате вредност од 10 одсто за трошкове хемијског чишћења, у неким су у могућности чак и да откупе те комаде по повољнијој цени, под условом да све буде транспарентно.

Порекло гардеробе државна тајна

Код нас, наравно, ништа није транспарентно. Радар је покушао да добије одговор ко финансира гардеробу председника и писменим захтевом се обратио Председништву и Управи за заједничке послове републичких органа (с обзиром на то да је Председништво делегирало јавне набавке њима). Одговор нисмо добили ни са једне адресе, иако је то уобичајен начин за саопштавање оваквих података. Рецимо, јавност Немачке је захваљујући новинарском питању сазнала да је држава одобрила Ангели Меркел да њен стилиста добије хотелску собу приликом посете Женеви од 340 евра иако је буџет ограничен на собе до 200 евра, јер је процењено да у том случају може да се направи изузетак. Међутим, Председништво не може да сакрије баш све информације, мада је врло успешно у томе, па се у Информатору о раду Генералног секретаријата председника Републике налази списак свих већих покретности које поседује, међу којима се најјефтинија ставка односи на опрему за домаћинство и угоститељство и она износи 104.531,96 динара. На списку нема фундуса, а његова процењена цена не би могла да буде мања од те своте. Када на то додамо да у организационој структури Секретаријата не постоји ни шанерска служба, јасно је да је читава прича о фундусу лаж.

Председник без проблема може да живи свој луксузни живот без иједног рачуна у страној банци, јер му је омогућено да буџет третира као личну касицу-прасицу у коју без контроле може да завуче руку кад год пожели

Ако већ имамо председника који воли да троши на гардеробу да би био „уредан и чист“ и ако већ у свету постоје решења која су на правни начин уредила како се то ради, остаје нејасно зашто се неко од тих решења не примени код нас, већ се порекло Вучићеве гардеробе третира као државна тајна?

„Помињући фундус Вучић је нашао реч коју народ не разуме и уз помоћ које може да сакрије кључни проблем који већ деценијама овде егзистира – код нас је створена представа да наши високи функционери, па и председник, живе од некаквог врло ниског дохотка да би се послала лажна слика о скромности. Право решење би било да председник има плату од 15.000 или 20.000 евра и да сам купује гардеробу за себе и своју породицу јер би то било крајње транспарентно и поштено. Али то би нарушило мит о скромности. Такође би било могуће да се одећа председника води заједно са трошковима репрезентације, али би у том случају списак гардеробе морао да уђе и у извештаје и тада би грађани имали могућност да виде колико то стварно кошта и с правом би могли да се упитају зашто они са платом од 1.000 евра иду у похабаним ципелама а председник носи одела од 5.000 или 6.000 евра. Или, зашто не купује фармерке доброг квалитета које нису брендиране већ издваја огромне своте за етикету. Међутим, Вучић или они који га саветују теже управо бренду, али одбијају да кажу колико то кошта грађане Србије. И то пролази јер један део народа сматра да онај који се дограби власти има права на то. То је књажевска свест по којој књаз увек има право, а ми се још тога нисмо ослободили. А када би се то догађало у Холандији, Данској, Норвешкој или негде другде, био би велики скандал“, каже Божо Драшковић, бивши члан Одбора Агенције за борбу против корупције.

„Жути лопови“ у време док су били председници нису имали ни фундус ни стилисте, Војислав Коштуница чак ни шнајдера да му скрати панталоне, па смо се током читавог његовог мандата сви тресли од страха да ће се саплести о ногавице, а након мандата нису наслеђивали државне виле

Нешто слично, само у далеко мањем обиму, недавно се догодило у Великој Британији и избио је скандал огромних размера. Када је Гардијан открио да је британски премијер Кир Стармер од лабуристе и члана Дома лордова Вахида Алија добио још 16.000 фунти за одећу (већ се знало да је током предизборне кампање примио две донације од 10.000 фунти у октобру 2023. и 6.000 фунти у фебруару 2024), медији су отпочели да детаљно преиспитују све поклоне које је Стармер примио од када је на месту премијера. Притом се не ради о нечему што је против британских закона јер они немају јасне протоколе о поступању са поклонима, али је оцењено да се ради о нечасном поступању и да примање скупих поклона није у складу са моралним вредностима лабуриста. Уследио је вишенедељни притисак на Стармера, откривено је да је добио наочаре у вредности од 2.400 фунти, бесплатне карте за фудбалске утакмице и концерте, па чак и да је његовој супрузи донирана одећа. Након медијске хајке премијер Британије се обратио јавности и саопштио да је уплатио 7.200 евра у буџет, чиме је покрио трошкове шест карата за концерт америчке звезде Тејлор Свифт, четири карте за трке коња и уговор о изнајмљивању одеће од скупог модног дизајнера. Притом је најавио да ће бити донет нови кодекс за донације и додао: „Политичари су се до сада ослањали на своју личну процену од случаја до случаја. Зато сам донео одлуку да је, док се не уведу та нова правила, за мене исправно да извршим исплате у вредности примљених поклона“.

Исти људи, исти фундус и исти захтев – купи ми

Имајући у виду да Вучић званично нема могућност да гардеробу коју носи плати од сопствене плате, а да у буџету не постоји ниједна ставка која би указала на извор новца који би покривао његов скуп укус, Радар се обратио и Српској напредној странци која је као у Стармеровом случају могла да буде донатор. Наравно не од када има званичну функцију, јер у Србији постоје закони који забрањују функционерима да примају поклоне скупље од једне десетине њихове плате, али су бар имали прилику да му напуне фундус пре него што је постао функционер, баш као што му је Војислав Шешељ својевремено помогао да купи стан. И гле чуда, одговор ни од њих нисмо добили.

Време измишљених функција које подразумевају палате на Дедињу и стилиста отпочела је управо у време власти скромног Вучића, који је за потребе свог изгледа изнајмио дизајнера Игора Тодоровића, а да није објаснио ко га плаћа

Ако се на сајту Агенције за спречавање корупције погледају поклони које је Вучић до сада добио, пријавио и који су постали део државне имовине, приметно је да има и гардеробе, али не оне која би му била по укусу. Ту се налазе ткани шал у бојама заставе Гане, шарене вунене чарапе, шарена кравата у тамноцрвеној боји, плаве боксерске рукавице, горњи део тренерке мушке шаховске репрезентације, али ништа од тога до сада није обукао. Није му била занимљива ни свилена ешарпа процењена на 12.000 динара, али јесте сат који је добио на поклон с посветом бившег чешког председника Милоша Земана. Након што је снимљен са њим на руци, на друштвеним мрежама су се појавиле тврдње да му је вредност пола милиона евра, али је Вучић то демантовао и саопштио да је процењена вредност 1.000 евра, што је баш таман цена која му омогућава да га откупи. Иако су се појавиле оптужбе да се намерно умањује процењена вредност за оне предмете које Вучић пожели да откупи (рецимо, процењена цена златника са грбом шаховског савеза, који председник није желео да задржи, износи 300.000 динара, а златни сат који је желео је три пута јефтинији), председник је ипак откупио сат, да би га потом поклонио прворођеном детету на Косову у 2024. години.

Од којих пара, не зна се, баш као што се не зна ни како је плаћао приватно школовање деци или своју слабост према скупим винима. Сви су имали прилику да га виде на сајму вина како иде од штанда до штанда и након дегустације позива човека из своје пратње и говори му колико боца ког вина да купи, али нам никада није објашњено ни ко је тај човек, ни од којих пара он плаћа. Уколико се не ради о његовом приватном батлеру кога плаћа из сопственог џепа, онда се ради о озбиљном кршењу закона јер наш буџет не препознаје ставку за репрезентацију.

О чему је ту заправо реч, ко је човек који купује вино и шта у свему томе ради Агенција за спречавање корупције која види да неко троши далеко више него што је пријавио да зарађује?

Сви су имали прилику да виде Вучића на сајму вина како иде од штанда до штанда и након дегустације позива човека из своје пратње и говори му колико боца ког вина да купи, али нам никада није објашњено ни ко је тај човек, ни од којих пара он плаћа

„Па очито је то човек из тог истог фундуса. Исти људи, исти фундус и исти захтев – купи ми. А Агенција не ради ништа, она је само публиковала списак имовине по којој је он најсиромашнији председник на Земљиној кугли. Од 2014. у Агенцији не постоји нико ко би се усудио да постави било какво питање. Питања која би упућивала да нешто није у реду се третирају као непријатељска, а тамо више не постоје независни људи који би ризиковали да преиспитују неког ко има политичку моћ и власт. Дакле, имају права да поставе питања, али их не постављају да то не би било протумачено као непријатељски чин“, каже Драшковић.

А док је тако, Вучић без проблема може да живи свој луксузни живот без иједног рачуна у страној банци, јер му је омогућено да буџет третира као личну касицу-прасицу у коју без контроле може да завуче руку кад год пожели.