Турска је под влашћу турског председника Ердогана постала земља која је тренутно највећи извозник и финансијер радикалног исламског тероризма на свету. Јучерашње рушење руског авиона над Сиријом показује да је Ердоган због идеолошких идиотизама којима је себи напунио главу спреман да ризикује и светски рат. Обарање руског авиона је планирано. Није ту било никакве случајности нити грешке. Турци су само чекали добри прилику која им се указала јуче у моменту док је СУ-24 летео у близини турске границе.
Ердоган је од његовог доласка на власт уз помоћ турске обавештајне службе посебно њених радикалних десних елемената специјализовао провокације као један од инструмената његове спољне политике. Прва већа провокација коју је Ердоган извео уз помоћ исламиста било је слање тзв. флотиле у Газу која је имала намеру да пробије блокаду израелске морнарице. Ердогана је баш брига за Палестинце и они су му тада као и данас били и остали задња рупа на свирали. Разбијање блокаде коју је увела израелска морнарица је био планирани покушај од стране Ердогана да пројектује некакву меку моћ Турске у Медитерану. Тај покушај Ердогана да пројектује моћ Турске у Медитеран доживео је комплетни крах када су израелски морнарички командоси улетели на командни брод флотиле и разбуцали турске исламисте који су тада деловали под окриљем турских обавештајних служби што је и конкретно доказано од стране Израелаца.
Честе провокације које се веома могу чути а које Ердоган упућује и земљама на Балкану део су те стратегије пројекције турске моћи. Бар покушаја пројекције турске моћи јер је очигледна једна ствар коју Ердоган због интелекутлне ограничености очигледно не схвата баш најбоље. Турска се налази у непријатељском окружењу. Са севера имају Русију која не да више неће водити пријатељску политику према Турској већ су сви изгледи да ће против Турске и њеног руковоства покренути специјални рат који ће бити усмерен на тоталну и комплетну дестабилизацију Турске. Грчка је изузетно непријатељски расположена према Турцима а исто важи и за Бугарску и Румунију. О Сирији и њиховом осносу према Турској која у Сирији наступа као агресор не треба превише ни говорити. Ту је и Иран који је према Турској поприлично амбивалентан бар када је реч о њиховим јавним наступима мада Турска у Сирији и на Блиском истоку жестоко ради против интереса иранских шиита. Турска се данас налази у потпуном непријатељском окружењу где ни од једног суседа не може рачунати на било какву врсту подршке и помоћи.
Слика коју Ердоган у свету приказује о себи као некаквом модерном исламисти је најобичнија лаж. Реч је о човеку који је дубоко индоктриниран радикалном верзијом Ислама и који уз помоћ те радикалне идеологије покушава да галванизује подршку сунита на Блиском истоку како би поново васкрсао некакву верзију Отоманске империје. Ердоган већ доста дуго покушава да васкрсне чувеног мртваца са Босфора. У тој својој игри жестоко се преиграо. Од секуларне Турске направио је логистичку и финансијку базу радикалних исламиста којима је терор основна политичка алатка. То смо имали прилике да видимо пре коју недељу у Паризу. Резултате рада Ердоганове политике.
Сви терористи који су стигли до Париза са Блиског истока кренули су из Турске. Масовне миграције које су покренуте ка Европи су такође покренуте из Турске и имале су дебелу организациону помоћ турских специјалних служби. Бар оних њених радикалних елемената. Оно што је најчудније је да идиоти из ЕУ уопште не схватају са киме и чиме имају посла. Турска под Ердоганом није део решења већ је и сама постала проблем и то већи него што данас представљају Сирија и Ирак. И то због огромне инфлитрације радикалних исламистичких елемената у све поре турске државе и друштва. Питање је само времена када ће тај радикално исламистички набој експлодирати у Турској и какве ће све последице имати на ближе и даље окружење. Оно што на западу а нарочито у ЕУ и САД не разумеју је динамика и синергија која тренутно пулсира кроз све поре турске државе и друштва а коју већ одавно није могуће контролисати. Та динамика је данас у Турској толико развијена да се чак ни жестоком репресијом не може сузбити па чак ни успорити. Многима изгледа није јасно да је Турска на прагу да постане једна од оних како Американци воле да кажу rogue state.
Ердоганова Турска је активно учествовала и учествује у стварању Исламске државе. Турска и томе учествује организационо, финансијски, војно, економски, обавештајно. На све могуће начине. Прича о томе како Турска и турски државни врх помажу Исламску државу куповином сиријске нафте и испорукама оружја због огромних профита које праве је само делимично тачна. Профит наравно игра у томе улогу али много већу улогу у томе игра радикализвана исламска идеологија Турске која је под Ердоганом постала државни пројекат. Радикални ислам је животни пројекат Ердогана. ТУ наравно не треба заборавити ни чињеницу да турска држава веома редовно посеже за државним терором како би се обрачунала са идеолошким противницима било да је реч о Курдима или турској левици. Само у протеклој години у Турској су страдале стотине ако не и хиљаде људи као жртве терора који према њима спроводи турска држава.
Ердоган који не преза да у сопственој земљи и против сопственог народа користи терор као метод политичке борбе неће презати за терором ни када су међународни односи у питању. Париз и терристички напади у њему од пре неколико недеља само су врх леденог брега када је реч о подземним активностима Турске и њеног руководства реч. Није ли за чуђење да је главни координатор и извиђач терористичке ћелије која је у Паризу извела нападе, у Турској ухапшен и то у луксузном хотелу? Терориста који је у бегу у Турској нађе за сходно да пландује у луксузном хотелу у Анталији? Или ће бити да је само извршавао наређења претпостављених који су имали намеру да га пребаце у Сирију али да је читава акција пропала јер је једна страна служба лоцирала дотичног терористу и од Турака захтевала његово хапшење.
Обарање руског авиона било је планирано и одрађено мада у поприлично тупаво време. Турци су се понадали жестокој подршци НАТО пакта која је изостала понајпре због става који влада у Пентагону. Никоме у САД тренутно није потребна даља ескалација у региону Блиског истока поготову што САД улазу у изборну годину. Политика САД на Блиском истоку у потпуном краху и не може се рећи да САД у том региону уопште воде некаву кохерентну политику која има некакв циљ. Више је реч о ад хок одлукама и импровизацијама којима је главни циљ да се спасе шта се спасти може. Поприлично смешно у светској јавности одзвањају позиви председника Обаме Русији да се укључи у некакву коалицију како би са истом водила борбу против Исламске државе. Резултати борбе те коалиције коју предвпди САД против ИД у Сирији и Ираку су више него танки.
САД и њиховим савезницима би много паметније било да добро обрате пажњу на Турску која ће њима и то веома ускоро да представља нерешив проблем. Када им у Анкари буду улетали студенти у амбасаде као што су пре неку деценију дешавало у Техерану. Више апсолутно није питање да ли ће до такве револуције у Турској доћи већ када ће се то десити. Више је него јасно да је наредбу за обарање руског авиона над Сиријом издао Ердоган лично. Он и остатак турског државног руководства данас лупетају глупости без икакве повезаности док фантазирају о добросуседским и пријатељским односима са Русијом. Турска је данас постала одлично место на коме ће Русија показату сву моћ своје државе и народа. То ће Ердогану ускоро бити веома јасно.
Милинко Милинчић, Србија данас
