Нова председничка палата, саграђена без неопходних урбанистичких и грађевинских дозвола, коштала између 350 и 500 милиона долара.

Турски председник Тајип (Таyyип) Ердоган преселио се у прошлу среду, на дан националног празника Турске (29. октобар), у нову председничку, такозвану Белу палату од 300 хиљада метара квадратних која има чак хиљаду соба и канцеларија.

Упркос огромности, палата, коју већ неки називају (нови) Сарај – буруни (тако се звао некадашњи султански двор на Босфору, на рту измедју Мраморног мора и Златног рога) и даље је мала да би могла задовољити Ердоганов его – тако је о овоме написао угледни турски новинар Јилмаз (Yилмаз) Оздил. Палата је грађена нелегално, без потребних дозвола, и коштала је, како се процењује, измедју 350 и 500 милиона долара.

Ердоган вероватно није задовољан тиме што палата, која има шансу да уђе у Гинисову (Гуинесс) књигу рекорда, не припада само у њему и његовој председничкој канцалерији – у њој су смештене и неке службе владе.

Ердоган је започео градњу ове палате још у време док је био премијер. У августу ове године, када је постао шеф државе, саопштио је да ће му та палата бити седиште.

Оваквим својим понашњем Ердоган искаче из турског уставног парламентраног модела у коме је председник републике више репрезентаативна фигура, него што има реална политичка овлашћења и моћ. Ердоган, међутим, немá намеру да буде пука фигура и „слаби председник“ што жели да покаже и величином и монументалношћу свог седишта.

У ранијем седишту турских председника столовало је 12 турских председника, међу њима и „отац модерне Турске“ Кемал Ататурк.

Поводом Дана републике и пресељења у ново седиште председника приређен је велики пријем који је бојктовала опозиција, незадовољна самовољношћу и мегаломанским понашањем Ердогана.

Опозција критикује градњу ове палате не само због грандоманије него и зато што се ради о нелегалном објекту због чије градње је посечено више стотина стабала дрвећа у последњем шумовитом делу Анкаре. Зимус је суд забранио даљу градњу палате јер се грађевина налази у заштићеној зони. Ердоган, тада премијер, игнорисао је одлуку суда и изјавио како би волео да види тога ко би себи могао дозволити да сруши палату.

Знаимљиво је да су градске власти Анкаре недавно донеле одлуку о максимално дозвољеној висини зграда које ће се градити у близини Беле палате због тога да не би квариле поглед Анкарцима на палату.

М. Лазаревић, Балкан магазин