Аналитичари аустријске Ерсте групе проценили су да би Србија до краја ове године могла емитовати евробвезнице “у зони око 750 милиона евра”.

То би могло да се догоди, оцењују аналитичари, јер држава није потпуно обезбедила финансирање потреба државе.

Како се наводи у анализи, време емитовања те акције еврообвезница ће бити одређено напретком у предстојећим преговорима са ММФ и очекиваним позитивним реакцијама инвеститора на евентуалан напредак ка склапању новог аранжмана из предострожности.

Напомиње се да је Србија једна од малобројних земаља централне, источне и југоисточне Европе које још нису потпуно обезбедиле финансирање буџета за 2014. годину, достижући око 80 одсто укупних потреба на крају августа, укључујући и једну милијарду долара кредита Уједињених Арапских Емирата (УАЕ).

“Бруто потребе за финансирањем у 2014. години релативно су високе, износе око 18 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно 6,7 милијарди евра и укључују планирани буџетски дефицит од седам одсто БДП”, наводе аналитичари Ерсте групе, која послује и у Србији.

Према предвиђањима истраживачког тима те банкарске групације, Влада Србије ће и у 2015. задржати образац понашања из ове године године и покушати занављање државних записа и обвезнице на домаћем тржишту, док би код враћања међународних обвезница прибегла задуживању на међународним тржистима и државним кредитима.

“Наша тренутна претпоставка је да ће се питање дефицита и доспећа међународних обвезница (500 милиона евра у другом кварталу 2015. године) решавати на иностраним тржиштима дуга и потенцијално новим билатералним аранжманима, као што је десетогодишњи кредит УАЕ са каматом од два у 2014. години”, изјавио је Ален Ковач, директор сектора за економско истраживање за Србију и Хрватску.

Он је напоменуо да аналитичари Ерсте групе још увек чекају на детаље о профилу буџета Србије и финансирања за 2015. годину.

“Када погледамо 2015. годину, очекујемо да потребе за финансирањем премаше 20 одсто БДП-а, на основу наше кориговане прогнозе раста од један одсто на крају 2015. године (насупрот претходној прогнози од два два одсто) 5,5 одсто дефицита БДП-а и очекиваног доспећа државних записа и обвезница од преко 600 милијарди динара”, казао је Ковач.

Према анализи Ерсте групе, код државних обвезница и даље су “кључни локални играчи и банке”, али је оцењено да “већ висока изложеност према државним обвезницама подразумева нека ограничења”.

“Страни инвеститори, међународне финансијске институције и билатерални аранжмани и даље су битан канал финансирања. Стога предвиђамо да ће главни фактори који ће обликовати тражњу инвеститора у 2015. години бити посвећеност и кредибилитет владе у имплементацији програма фискалне консолидације и структурних реформи”, наводе аналитичари Ерсте банке.

Истице се да је то практично предвиђено и у програму ММФ-а, па би зато постизање новог аранжмана с ММФ-ом ублажио неизвесност политика и интерне факторе који изазивају ризик.

“Помак Европске централне банке (ЕЦБ) ка даљој монетарној стимулацији очигледно подржава ситуацију око финансирања”, наводи се у извештају Ерсте групе.

Бета