Ни до зуба наоружаној Националној гарди Мисурија није јуче пошло за руком да заведе ред у Фергусону, где је полиција сузавцем и димним бомбама растеривала демонстранте и ухапсила 31 особу, укључујући неколико новинара.
И поред присуства војске, која се углавном држала по страни, афроамерички демонстранти из околине Сент Луиса протестовали су тражећи истину о убиству њиховог суграђанина, ненаоружаног црног тинејџера Мајкла Брауна. Протест је, као и ранијих дана, почео мирно са више стотина становника Фергусона који су узвикивали пароле попут „Без правде нема ни мира”, али је прерастао у насилан обрачун са полицијом када су ка снагама реда полетеле флаше и, тврде власти, Молотовљеви коктели.
Јасно је, преносе амерички медији, да држава Мисури не уме да се носи са расним немирима у Фергусону. Пробала је да то уради на различите начине: послала је полицајце који су више личили на војнике у Авганистану него на чуваре реда и мира у америчком граду, променила је тактику и у игру убацила снаге које патролирају државним путевима, увела па укинула полицијски час и коначно позвала националну гарду.
Вашингтон се нада да ће министар правде Ерик Холдер, који данас стиже у Фергусон, успети тамо где су сви остали заказали, то јест да ће убедити локално црно становништво у намеру државе да детаљно истражи Браунову смрт. Овог црног осамнаестогодишњака је 9. августа убио бели полицајац, испаливши у њега шест хитаца, од чега два у главу.
Због изразитог расног обележја, бунт грађана Фергусона централна је тема америчких медија којима је све теже да извештавају са лица места. Полиција је прошле недеље ухапсила извештаче „Вашингтон поста” и „Хафингтон поста” и отерала екипу Ал Џазире, а у понедељак је лишила слободе и двојицу немачких новинара. Чини се тако да се у овом предграђу у околини Сент Луиса крши не само право на окупљање на јавном месту већ и право на информисање.
Како јавља „Њујорк тајмс”, већина окупљених у Фергусонунаоружана је једино паролама и транспарентима, али је међу њима и неколико десетина изгредника опремљених Молотовљевим коктелима, од којих су многи дошли са стране, из Њујорка, чак и из Калифорније. Локалне власти позвале су локално становништво да протестује током дана и тако се одвоји од „насилних агитатора”. Мисури је на мети критике због насилног обрачуна са демонстрантима, а још и више откако је у помоћ позвао националну гарду. Да војска не треба да смирује грађански бунт, посредно је приметио и председник Барак Обама, који је на конференцији за новинаре истакао да је гарду у Фергусон послао гувернер Мисурија, а не Бела кућа. Многи су очекивали да ће се први афроамерички председник више укључити у причу о расним немирима у Фергусону, али је Обама остао суздржан, не показујући јасан став и не указујући на дубље разлоге незадовољства црне мањине. Он је казао да разуме страсти и бес због убиства Мајкла Брауна, али да „крађе, ношење оружја и напади на полицију само повећавају тензије”. Када је наоружани становник Флориде Џорџ Зимерман пре две године на улици усмртио ненаоружаног црног дечака Трејвона Мартина и када је за тај злочин на суду ослобођен кривице, Обама је указао на неправду и дискриминацију у америчком друштву. Ипак, сада је само поменуо да су „многи млади црнци запостављени”. Иако је ера борбе за грађанска права завршена пре неколико деценија, и даље мноштво црнаца живи у сиромаштву, у крајевима са лошим државним школама и без много изгледа да живе боље од својих родитеља. Незапосленим Афроамериканцима или онима које полиција зауставља на улици или у вожњи само због њихове боје коже ништа не значи што су изванредни појединци попут Холдера успели у животу или што је Афроамериканац постао председник Америке. Један део америчке јавности сматра да случајеви попут овог у Фергусону немају никакве везе са расом, посебно зато што се на Афроамериканце приликом уписа на факултета и додељивања стипендија примењује и позитивна дискриминација. Међутим, други Американци упозоравају да не треба затварати очи пред расним проблемима у САД. У прилог томе, „Вашингтон пост” подсећа да ће се Американци тешко сетити неког примера да је полицајац или „савесни грађанин” на улици убио неког белог дечака.
Мајка Трејвона Мартина је у отвореном писму у магазину „Тајм” истакла да су њен син и Мајкл Браун жртве „бесмисленог насиља”, али да њихове породице морају да наставе да се боре за правду. Дарен Вилсон, полицајац који је је усмртио Мајкла Брауна, налази се на плаћеном одсуству и против њега још није подигнута оптужница.
У међувремену, протести су проширени и на центар Сент Луиса, где је прекјуче ухапшена Хеди Епстајн (90), дугогодишњи борац за људска права и жена која која је преживела нацистички логор. Епстајнова је рођена у Немачкој, у Аушвицу су јој побијени готови сви чланови породице, а после рата је емигрирала у САД, где је живот посветила борби за права грађана и кампањама за прекид окупације Палестине. Хапшење деведесетогодишње жене која је преживела холокауст још је једна ружна слика која из Мисурија одлази у свет. А у етар је отишао и снимак на којем се види како полиција гура извештача Си-Ен-Ена Дона Лемона, који се уживо јављао из епицентра демонстрација Афроамериканаца у Фергусону, а који је и сам припадник ове мањине.
Ј. Стевановић, Политика
фото: Ројтерс
od sveg srca im zelim nasa iskustva iz 90tih godina
NAPRED CRNCI ALI SVI STA CEKATE