ЕСКАЛАЦИЈА ТЕШКЕ ПРИВРЕДНЕ КРИЗЕ У СРБИЈИ

Врло су велике шансе да се економска и друштвена криза још осетније повећа и да се новим високим задуживањем земље – битно смање могућности позитивног преокрета у наредним годинама (реферат са научног скупа 23. новембра у Привредној комори Београда о светској и домаћој кризи)

Резиме

Супротно тврдњама бројних државних институција, званичника, истраживачких институција и академских економиста које су се чуле од средине прошле, па до средине текуће године да је Србија изашла из економске кризе, стварност је током 2011. године то сурово демантовала. Напротив, по низу показатеља привреда Србије је у још дубљој кризи него што је била претходне године, што се испољава пре свега преко знатног повећања броја незапослених, смањења запослених, енормног раста јавног дуга и буџетског дефицита и посебно енормне неликвидности. Основни узроци тешке економске кризе у Србији јесу погрешан концепт привредних реформи, пре свега неадекватан концепт приватизације, нагла претерана либерализација увоза и посебно екстремно прецењена вредност динара.
У условима појачане економске кризе у Европи и САД и немоћи садашње власти, шансе за позитиван преокрет у 2012. г. су само у домену теорије. Нова власт би морала, уз максималну сарадњу са релевантним научним институцијама, формирати тим врхунских стручњака који би формулисао визију друштвеног и привредног система која би се, након свестраног разматрања, скупштинским консензусом усвојила и касније доследно реализовала, јер би само у том случају било могуће превазићи све тежу друштвену и економску кризу.
Кључне речи: економска криза, показатељи, ескалација, узроци, перспективе, визија.

Увод

Од краја 2009, а нарочито током 2010. године званичне институције, Влада, њени ресорни министри, али и низ академских економиста су истицали да је Србија изашла из привредне кризе која је, по њиховим тврдњама, била последица светске економске кризе. Многи од њих су у том периоду тврдили да је привреда Србије запала, не у кризу, већ у рецесију, да ће се то стање брзо превазићи и да ће бруто домаћи производ од 2010. године бележити високе стопе раста којим ће се омогућити смањење незапослености и раст животног стандарда становништва. Врхунац тог оптимизма посебно је дошао до изражаја у раду Посткризни модел економског раста и развоја Србије 2011-2020, који су, по изјави премијера др Мирка Цветковића, урадили „еминентни, најпознатији економисти Србије“. И као што сам током 2010. и у првој половини 2011. год., доказивао, тврдња дата у предговору тог „Модела“ да су пројекције до 2020. године „оптимистичке или реално оствариве“ нису имале никакву реалну основу. Другим речима, доказивао сам да се Србија налази у све дубљој привредној и друштвеној кризи и да ће се она пре појачавати него ублажавати. На општу, и на моју жалост, показало се да је привреда Србије у првој „посткризној“ години запала у још већу кризу, што ће се у овом раду илустровати са низом релевантних показатеља. У њему ће доказивати да је врло велика вероватноћа да ће и у следећој години привреда Србије бити у тешкој кризи и да је реално да се она чак и знатно појача, што би имало катастрофалне економске и социјалне последице.
Показатељи дубоке економске кризе у 2011. години
– Уместо у „Моделу…“ пројектоване просечне годишње стопе раста бруто домаћег производа (БДП) од 5,8%, у првих девет месеци остварен је раст од 2,4%, а у 2011. години биће остварен раст од само око 2%, а могуће и мања од тога. Уз то, требало би нагласити да је Републички завод за статистику каснијим обрачуном утврдио да је БДП у 2010. г. био мањи од његове величине од које су пошли пројектанти, тј. да је статистичка основа тим новим обрачуном смањена, па ће евентуални раст од 1,5-2,0%, био још нижи да је остала основа коју су они користили, а могуће да раста у текућој години не би ни било.
– Уместо пројектоване просечне стопе раста индустријске производње од 6,9%, у првих девет месеци она износи само 2,5%, а врло је непријатна чињеница да она бележи негативне стопе раста од априла, и врло је вероватно да ће тај тренд бити настављен и у преостала три месеца, па ће стопа раста за целу годину бити још нижа.
– Просечна пројектована стопа раста пољопривреде износила је 3,4%, а вероватно је физички обим њене производње у овој години мањи него 2010. године.
– Интензивирањем завршетка моста „Газела“, моста преко Аде, „Бешка“ а делом и Коридора 10, грађевинарство је у првих девет месеци забележило раст од 7,0%, али је то остварено на екстремно ниској основи.
– Захваљујући оствареном расту спољнотрговинске размене и грађевинарства, БДП у сектору саобраћаја повећан је за 3,1%, а врло је вероватно да ће за целу годину он бити још скромнији.
– Због знатног смањења броја запослених лица у последња три месеца прошле и у првих девет месеци текуће године и драстичног пада животног стандарда њихових породица, пада реалног стандарда пензионера, реалног, а у маси случајева и номиналног смањења плата, уз истовремени раст потрошачких цена, дошло је до пада промета у трговини на мало у првих девет месеци у текућим ценама за 6,7%, а у сталним за чак 16,9%.
– С обзиром на чињеницу да је за период 2011-2020.г. пројектовано 428.000 нових радних места, тј. просечно годишње нешто мање од 43.000, било је нормално очекивати да ће и у првој „посткризној“ години бити заустављен раст незапослених лица, и да ће бити остварен осетан раст запослених. Нажалост, број незапослених се систематски повећава и крајем септембра је износио 737,8 хиљада и вероватно је да ће у целој 2011. год. тај број даље расти, па ће на крају ове године укупан број приближити бројки од чак 800.000, а стопа незапослених достићи готово 23%. Додајмо да је крајем октобра број лица који траже посао достигао чак 817.000, а да је само у том месецу око 70.000 лица, по свим основама, прекинуло радни однос.
– За 2011. годину пројектована је инфлација од само 5%, а вероватно је да ће бити око, па и преко 10%.
– И поред осетног смањења броја запослених лица, у првих 8 месеци текуће године реалне плате су смањене за 1,4%. У истом периоду, пензије су реално смањене за 5,8%.
– У „Моделу“ се истиче императив смањења количника спољнотрговинског дефицита и дефицита текућих трансакција са иностранством и БДП, а врло је вероватно да ће они, уз коректан обрачун, бити осетно увећани.
Јачање економске кризе у првој „посткризној“ 2011. години испољава се и код других показатеља, а наведимо само неке од њих:
– У првих девет месеци број основаних привредних друштава био је за 1.100 мањи, а број новорегистрованих предузетника за чак 3.600 мањи него у истом периоду прошле године.
– У првих девет месеци из регистра је брисано готово двоструко више привредних субјеката него у истом периоду прошле године.
– Неликвидност у привреди стално расте и достигла је драматичне размере, па је, поред огромне незапослености, то постао највећи проблем Србије.
– Из године у годину губици у привреди се динамично повећавају, па су до краја 2010. г. достигли 1.300 милијарди динара, а сигурно је да ће до краја текуће године они бити додатно осетно повећани.
– Индекс просечне вредности акција најбољих предузећа у Србији „Белекс 15“ имао је током првих девет месеци тенденцију даљег пада, па је на крају септембра био за 15,2% нижи пре годину дана, тј. био је на најнижем нивоу од јула 2009. године.
– По најновијој ранг листи Светског економског форума, објављеној почетком септембра, Србија се по конкурентности налази тек на 95 месту тј. била је за само једно место боље пласирана него прошле године, али да су на тој листи биле исте земље, она би и прошле године била на истом месту на коме је била у 2011. години.
На тој ранг листи Србија је сада за 10 места ниже пласирана него пре три године. Садашње место на тој ранг листи је у огромном нескладу са прокламованим, наводно остваривим циљем, који је 2009. г. изнео председник Националног савета за конкурентност (Б. Ђелић), да се Србија са тадашњег 93 места за две године нађе на чак 70 месту. По најновијој ранг листи по конкурентности испред Србије се налазе и Барбадос (42 место), Индонезија (46), Шри Ланка (52), Црна Гора (60), Руанда (70), Јордан (71), па чак и Албанија (78), Македонија (79), Тринидад и Тобаго (81) и Намибија (83).
– На најновијој ранг листи Светске банке Србија је по условима пословања (објављеној средином октобра) у односу на прошлу годину, пала за четири места и нашла се на 92 месту (од 183 земље), а испред ње су биле и Албанија, Хрватска, Румунија, а посебно Црна Гора (на 56 месту) и Македонија (чак на 22 месту).
На најновијој Форбсовој ранг листи по условима за пословање, у односу на прошлу годину Србија је пала за чак 12 места и нашла се на 93 месту (од 134 земље), а испред ње је чак и Босна и Херцеговина.
– Дефицит у размени робе и услуга са иностранством, изражен у еврима, у првих девет месеци је повећан за 3,9%, а дефицит текућих трансакција такође је повећан за 10,6%.
– Из године у годину буџетски дефицит динамично расте и по последњој ревизији он би у текућој години требало да износи 142 милијарди динара, тј. 4,5% бруто домаћег производа. И што посебно забрињава јесте чињеница да је више од половине буџетских прихода остварено задуживањем по основу, потпуно неадекватно назване, „продаје“ државних записа у динарима или уз девизну клаузулу или у страној валути. Уз све то, велики део доспелих обавеза државе по основу тих „продаја“ није било могуће сервисирати, па је Законом о буџету донетим крајем 2010.г. то пренето за крај 2012. године. Додајмо да је, по једном потпуно поузданом обрачуну, Србија само у првих осам месеци текуће године, по основу „продаје“ државних записа остварила динарски приход од чак 397 милијарди динара и око милијарду долара, тј. све скупа око 4,6 милијарда евра.
– Према подацима Министарства за финансије, укупни јавни приходи у периоду јануар-септембар су реално били за око 4,2% мањи, приходи од пореза на додатну вредност за 5,4% мањи, а приходи од осталих облика пореза на добит су чак и номинално смањени за 6,3%, а реално за чак 13,4%.
– Због свега претходно наведеног, јавни дуг Србије, по званичним подацима, достигао је крајем септембра 14,7 милијарди евра и био је за 2,5 милијарди већи него крајем 2010. а чак за 5,9 милијарди евра већи него крајем 2008. године.
Квантитативни однос јавног дуга и БДП врло динамично се повећава и званично је до краја септембра готово достигао законски максимум од 45%, а сигурно је да би коректнија рачуница показала да је он знатно изнад те величине. Наиме, у тој рачуници узима се БДП у текућим ценама који је, због високе инфлације, енормно „надуван“. С друге стране, највећи део јавног дуга је у страним валутама и оне се, у циљу његовог изражавања у динарима, множи са нереално ниским валутним курсом, па се његова величина тако знатно смањује. Дакле, величина БДП, која се при овој рачуници, налази испод разломачке црте је вештачки енормно повећана, а величина јавног дуга, који се налази изнад разломачке црте, осетно смањена, па се по оба та основа њихов квантитативни однос драстично смањује и тако систематски злоупотребљава. Уз све то, при обрачуну тог јавног дуга не укључуује се спољни дуг Народне банке Србије према ММФ од милијарду и 586 милиона евра, као и њен унутрашњи дуг, настао по основу „продатих“ хартија од вредности од готово 100 милијарди динара, односно око милијарду евра.
-Више од половине буџетских прихода у првих девет месеци остварено је по основу задуживања, односно „продаја државних записа“, што се никада у економској историји Србије није десило.
-Са исцрпљивањем средстава у буџету намењених за субвенциониране зајмове, кредитне активности банака, у првих девет месеци осетно смањена у односу на исти период прошле, а поготову у односу на крај прошле године, што има и имаће директне и индиректне негативне последице по привредни раст.
-Додајмо да се динамично повећава број предузећа и радњи који западају у доцњу сервисирања својих дугова, па је проценат проблематичних, боље рећи ненаплативих кредита реалног сектора прешао 22%.
– Као један од важних показатеља све веће кризе реалног сектора привреде, а посебно пољопривреде, јесте чињеница да се већ неколико година остварује негативан рекорд површина засејаних под пшеницом. Наиме, у јесен 2010. године засејано је најмање површина под овим житом – само 480.000 хектара. Ове године, конкретније до 5. 11. тј. у оптималном року засејано је само нешто више од 300.000 хектара под пшеницом. У првој половини новембра, по изјави професора др Мирослава Малешевића из Новосадског института за ратарство и повртарство, требало би засејати најмање 150.000 хектара да бисмо имали макар минимални износ површина под овом, једном од најважнијих култура. Међутим, због неповољних временских услова (суше у земљишту), врло великих финансијских проблема са којима се произвођачи сусрећу, поскупљења сетве у неоптималном року, немотивисаности све старије сеоске популације и врло велике кризе села, постаје само пуке теоријске могућности да се у овој години под пшеницом засеје бар 450.000 хектара – што је минимална граница наших потреба. Ако још, не дај Боже, временски услови до краја ове године и у првој половини идуће године буду осетно неповољнији него што су били крајем прошле и у првој половини ове године, што је врло вероватно, Србија не само да неће моћи да извози пшеницу, већ ће бити принуђена да је увози, али ће проблем недостатка девиза уопште, па и за ове сврхе, врло вероватно, бити врло озбиљан.
– И поред промене методологије обрачуна спољног дуга која је резултирала у његовом нето смањењу око 319 милиона евра, он је наставио, истина успорен раст, па је крајем септембра достигао готово 24 милијарде евра, тј. био је за 3,56 милијарди већи него крајем 2008. г. а БДП у 2011. години ће реално бити још увек мањи него што је био пре три године. И што посебно забрињава јесте чињеница да се квантитативни однос годишњих ануитета по основу сервисирања спољног дуга и те „надуване“ величине БДП, систематски повећава па је у 2010. години достигао чак 11,8%, у првом кварталу текуће године чак 14,6%, а у другом је смањен али је још увек био врло висок – 11,2% у трећем је износио чак 12,0% и у периоду јануар-септембар, он је износио 12,45%, па је извесно да ће за целу годину бити већи него 2010. године. Ако се зна да је величина БДП и у овом случају знатно „надувана“, а величина износа годишњих ануитета исплаћених по основу сервисирања спољног дуга, изражена у динарима, осетно потцењена, јасно је да су те застрашујуће величине реално још знатно веће. Уз то, ако се има у виду да је БДП у 2010. години повећан за само 1%, и да ће у текућој години бити повећан за 1,5-2,0%, произилази да је у прошлој години апсолутни износ прираста БДП био готово 12 пута мањи од износа исплаћених ануитета по основу спољног дуга. У текућој години апсолутни износ прираста БДП биће у најповољнијем случају 6 пута, а вероватније ће бити 8 пута мањи од износа исплаћених ануитета по основу тог дуга. И поново морамо нагласити да је и у овим рачуницама величина БДП „надувана“, а величина ануитета, због подцењене, нереалне вредности страних валута изражених у динарима – подцењена. Другим речима, реалне величине квантитативног односа годишњих ануитета исплаћених по основу сервисирања спољног дуга и БДП производа у стварности су још знатно неповољније него што их статистика Народне банке Србије приказује, а државне институције игноришу.
– Девизни издаци по основу отплате спољног дуга у периоду јануар-септембар су достигли чак 2,95 милијарди евра, а његов однос према извозу робе и услуга достигао је готово 35%, а толерантна граница је 25%.
Дужничку кризу Србије влада “решава” новим задуживањем
Наведене цифре јасно говоре да се Србије де фацто налази у озбиљној дужничкој кризи. Проблем врло озбиљне дужничке кризе постојећа Влада решава тако што се додатно задужи у још већем износу него што су годишњи износи отплата спољног дуга. Средином септембра текуће године званичници, посебно премијер, су са великим одушевљењем и поносом обавестили јавност о успешној „продаји“ државних хартија од вредности у износу од милијарду долара. Преведено на обичан, здраворазумски језик то значи да се Србија задужила у иностранству у том износу који треба да исплати након десет година, а у том периоду сваке године треба исплатити износ камате од 72,5 милиона долара. Другим речима, у периоду од наредних десет година по основу ове „успешне продаје“ Србија мора исплатити милијарду и 725 милиона долара. Тој цифри би требало додати трошкове и провизије страним саветницима и посредницима чији је износ за ширу јавност остао „пословна тајна“. Готово у исто време потпредседник Владе Б. Ђелић обавештава јавност да ће Светска банка Србији брзо уплатити 200 милиона долара и да ће половина та сума бити употребљена за покривање буџетског мањка. Уз све то, у истом месецу јавност је обавештена да је ММФ одобрио нови споразум из предострожности са Србијом којим је обезбеђен кредит од милијарду и 100 милиона евра који ће се, у наредних 18 месеци искористити, али само у случају већих девизних проблема земље. Све у свему, званичници, Влада и НБС су чињеницу да су за само један месец обезбедили преко 2,6 милијарди долара нових спољних кредита – прогласили великим успехом. Због тога али и због чињенице да је постојећи спољни дуг врло висок, поставља се питање морала званичника да се са таквом неподношљивом лакоћом додатно задужују земљу и будуће генерације.
Кризе које се медјусобно поспешују
Све јача економска криза има за последицу јачање друштвене кризе у целини, а посебно у неким областима и сегментима друштвеног живота. С друге стране, јачање кризе у низу области друштвеног живота, директно и индиректно појачава економску кризу, што значи да се ове две кризе међусобно поспешују. Друштвена криза у Србији испољава се преко: кризе идентитета земље (посебно због неизвесног статуса Косова и Метохије), парламентарне кризе, кризе Владе, кризе вредносног система, кризе морала (од Парламента до Српске православне цркве), кризе поверења, демографске и кризе људског капитала, уставне кризе, кризе правног система и извршења одлука Уставног суда и судова уопште, кризе образовања, кризе науке и научно-истраживачког рада, кризе здравства, кризе локалне самоурпаве, кризе села, кризе читавих региона, кризе породице и брака, кризе писаних медија, еколошке криза, кризе Српске православне цркве, кризе уметности а посебно кризе идеје какав друштвени и привредни систем усвојити и у будућности развијати.
Поред претходно наведених показатеља јачања економске и друштвене кризе у Србији, наведимо и још велики низ других, како из макро тако и из микро сфере који ће ту тмурну слику додатно појачати, а сви су узети из последња четири годишња Глобална извештаја о конкурентности које почетком септембра сваке године продукује Светски економски форум.

Табела број 1

Места Србије на ранг листама разних области друштвеног живота и фактора конкурентости у периоду 2008-2011. године

 
Извор: Тхе Глобал Цомпетитивенесс Репорт (за 2008/2009, за 2009/2010, за 2010/2011. и за 2011/2012).

Драстичан пад конкурентности
Запањујуће је за колико места је Србија пала на ранг листама низа наведених области (а могло се навести и још неке) у последње три године. Пада у очи драстично погоршање њеног места у факторима конкурентности где је она пре три године била врло солидно пласирана. То се односи на прилив технологија по основу страних директних инвестиција где је забележен пад од чак 96 места, а затим, код квалитета образовног система где је остварен пад за чак 62 места, код улагања предузећа у научно-истраживачки рад и расположивости научника и инжењера – за по 33 места, коришћења патената за 28 места, квалитета математичко и истраживачко-развојног рада за 27 места, квалитета менаџерских школа такође за 27 места, квалитета примарног образовања за 26 места и тд., итд.
И када се све претходно наведено има у виду, постаје разумљиво зашто је Србија на ранг листи по квалитету структура извоза у последње три године пала за чак 26 места и на најновијој тој листи налази се тек на 136 месту (од 142 земље).
Врло непријатна чињеница да Србија пада и на разним ранг листама конкурентности код којих је била и раније, а сада је при самом дну „треће лиге“, као што је случај са заштитом мањинских акционара, степеном монополизације домаћег тржишта, одливом мозгова, ефикасношћу управних одбора предузећа, ефикасношћу антимонополске политике, сарадњом запослених, апсорпцијом технологије у фирмама, интензитом локалне конкуренције, обимом државне регулативе, обуком запослених итд.
Без обзира на чињеницу да се већина наведених цифара у последњој колони ове табеле, које су преузете из најновијег Глобалног извештаја о конкурентности (који је објављен у септембру текуће године), односи на 2010. годину, имајући у виду све раније наведене суморне цифре које се односе на погоршање економских показатеља у 2011. години, без икаквог ризика се може предпоставити да ће велика већина наведених цифара у табели у следећем извештају тог Форума бити још неповољније.
Похвала стабилности – без основа
Званичници се хвале оствареном и очуваном стабилношћу, стабилним валутним курсом динара, растом извоза и растом тзв. страних директних инвестиција, али и за то нема никакве основе. Наиме, ако се има у виду раније наведена цифра о врло високој инфлацији у 2011. год. и ако се зна да је она виша него што је била 2010. год. врло је вероватно да ће Србија на новој ранг листи по том показатељу бити још слабије пласирана него што је била 2010. г. (106 место). Уз то, ако се зна да спољнотрговински дефицит поново расте, као и да расте дефицит текућих трансакција са иностранством и да ће њихови односи према БДП поново бити осетно изнад толерантних граница – тврдње о оствареној и очуваној стабилности нема никакве основе. То поготову ако се има у виду рекордан буџетски дефицит, како у апсолутном износу тако и у односу на БДП. И, на крају, како се може говорити о „очуваној стабилности“, ако се зна да је више од пола буџетских прихода остварено по основу кредита добијених по основу тзв. „продаја“ државних записа, како у девизама тако и знатно више у динарима.
Дезинвестиције веће од инвестиција
Нема основа ни за истицање раста тзв. страних директних инвестиција. Тај раст је настао пре свега по основу продаје Делтине трговинске фирме „Маxи“ и „Темпо“ белгијској компанији „Делез“. За мене продаја доброг предузећа страним лицима, поготову ако добијене паре не оду у инвестиције већ се потроше кроз буџет, није инвестиција већ дезинвестиција. За мене су стране директне инвестиције оне које доприносе расту производње, извоза и запослености, а таквих је на територији Србије било врло мало и врло је мало вероватно да ће их у непосредној будућности бити знатно више, јер озбиљни потенцијални страни инвеститори знају све претходно наведене показатеље о тешкој економској и друштвеној кризи и све док такви услови постоје, они неће улагати на територији Србије, пошто им је потпуно јасно да су могућности остваривања задовољавајућег профита по основу тих евентуалних улагања врло мале, готово симболичне, сем евентуално у енергетски сектор и квалитетно пољопривредно земљиште, али то је сада по Уставу и законима Србије врло ограничено или није ни могуће. Уз све то, врло су проблематични, боље рећи економски апсурдни, преседани које је Влада Србије практикује а то је плаћање страним фирмама по 10.000 евра по новоотвореном радном месту, јер ће сви будући потенцијални страни инвеститори то очекивати, а Србија ће се сусретати са врло тешким девизним проблемима и по свему судећи ту праксу неће моћи да настави, а њено прекидање имало би непријатне последице.
Стицајем разних околности извоз робе и услуга је знатно повећан у првој половини текуће године. Међутим, званичници прећуткују да је његова динамика раста у трећем кварталу нагло смањена. Врло је неповољна чињеница да је вредност робног извоза у јулу била мања него у јуну, у августу мања од износа у јулу и у септембру мања од износа у августу. Додајмо да је вредност робног извоза у септембру текуће године, изражена у еврима, била за само 3,9% већа него у истом месецу претходне године. Због свега тога, вредност робног извоза, изражена у еврима, у периоду јануар-септембар 2011. год. била је за 19% већа, него у истом периоду прошле године. И са тим бисмо могли бити задовољни да се динамика робног увоза не убрзава и у периоду јануар-септембар његов износ, изражен у еврима, био је за 13,6% већи него у истом периоду прошле године. Због тога али и због чињенице да је вредност робног увоза знатно већа од вредности извоза, спољнотрговински дефицит, изражен у еврима, је у првих девет месеци повећан за 6,4%. И већ сада можемо бити сигурни да ће резултати извоза и спољнотрговинске размене у последњем кварталу текуће године бити осетно слабији него у претходних девет месеци. Висока је вероватноћа да ће вредност извоза у периоду октобар-децембар чак и бити мањи него у истом периоду 2010. године, поготову ако УС Стелл-Сербија обустави рад и друге високе пећи и ако се смањи увоз у земљама, најважнијим извозним тржиштима Србије. Уз све то, као што је приказано у табели, структура робног извоза је из године у годину све слабија, а место Србије на ранг листи земаља по том обележју је драматично погоршана, па се испред ње налази маса екстремно сиромашних, па и тзв. монокултурних земаља.
И на крају, нема никаквог основа за самозадовољство званичника Србије што је остварена „стабилност“ валутног курса. Прво, не може се говорити о стабилности валутног курса већ о његовој новој апрецијацији. Према обрачунима стручних служби НБС, реални валутни курс динара (у односу на корпу евра и долара) био је крајем августа за чак 10,4%, а крајем септембра за 8,9% виши него крајем децембра 2010. године. То је потпуни економски апсурд ако се зна да је инфлација у Србији бар пет пута виша од инфлације у евро зони и у САД и ако се зна да се њена привреда налази у знатно већој кризи него привреде земаља евро зоне и САД и ако се зна да се њено место на ранг листи земаља по конкурентности није побољшало. Тај изражен реални раст валутног курса динара, бар је за трећину компензирао депрецијацију динара, односно смањење реалне вредности динара у претходне три године. И као последица свега тога, крајем септембра текуће године реална вредност динара је била за 90,9% на вишем нивоу него крајем 2000.г. И, наравно, да је нови изражен тренд апрецијације динара морао имати негативне последице по извоз и раст спољнотрговинског дефицита и дефицита текућих трансакција са иностранством.
Прошлогодишња „стабилност“ валутног курса, остварена је пре свега преко продаје око две милијарде и пет стотина милиона евра од стране НБС на девизном тржишту али и преко огромне „продаје“ државних записа у збирном износу од чак 244 милијарде динара или 2,4 милијарде евра. У текућој години „стабилност“, боље рећи знатна апрецијација динара, остварена је преко нове огромне „продаје“ државних хартија од вредности (од чак 397 милијарди динара, само у првих осам месеци) и продаје државних записа на страном тржишту у износу од око милијарде долара.
Последице прецењеног динара
Већ сам и себи постао монотон доказујући од 2001, па до данашњег дана, да екстремно прецењена вредност динара јесте имала и даље ће имати катастрофалне економске и социјалне последице, а међу њима се посебно истичу следеће: (1) Деформација система цена; (2) Деформација понуде и тражње девиза; (3) Драстичан пад вредности предузећа, која су знатније погођена екстремним растом увоза и њихова продаја по врло ниским ценама; (4) Нестанак врло великог броја предузећа, посебно тзв. нето извозника; (5) Дестимулисање производње извозно-оријентисаних пољопривредних производа (на пример говеђег меса, вина и сл.); (6) Дестимулисање извозно-оријентисаних, а стимулисање увозно-оријентисаних страних директних инвестиција; (7) Економски суноврат источног и западног дела Србије и тзв. Санџака, у којима је учешће сектора, које је угушила све прецењенија вредност динара, било врло високо; (8) Раст незапослености, који је достигао огроман број, нарочито у претходно наведеним регионима; (9) Стимулисање потрошње увозних производа и услуга, а дестимулисасње штедње; (10) Олако задуживање предузећа у иностранству; (11) Олако задуживање становништва, које није озбиљно схватило девизну клаузулу; (12) Енорман раст степена спољне задужености; (13) Нерационално инвестирање у капацитете, који се заснивају на увозним сировинама и репродукционим материјалима, а чија се производња реализује на домаћем тржишту; (14) Знатно смањење тзв. нето девизног прилива оствареног извозом; (15) Нерационална употреба ресурса – људских, материјалних и финансијског капитала; (16) Олако куповање и коришћење низа увозних производа широке потрошње, као што су аутомобили, и по том основу трошење девиза за увоз сировина и репродукционих материјала без којих се они не могу користити; (17) Битно повећање губитака у привреди, и сл.
И поред свега тога, ни Народна банка Србије ни претходне, па ни садашња Влада нису нити сада предузимају нужне мере да би онемогућиле апсурдну ситуацију да у слабој и све слабијој привреди већ готово 11 година егзистира јак и поново све јачи динар. Народној банци је у интересу да вредност страних валута буде подцењена, јер то по низу основа позитивно утиче на снижење инфлације, а њена основна законска обавеза је сузбијање инфлације. Пошто је јавни спољни дуг достигао око 10,5 милијарди евра и пошто држава има девизне обавезе по основу старе девизне штедње од око 2,5 милијарди евра, и пошто држава стално кубури с девизама, и она је заинтересована да валутни курс девиза буде подцењен. Уз то, она је са новим задуживањем по основу „продаје“ државних записа искључиво допринела израженој апрецијацији динара током 2011. године.
Апсурдно је да, за разлику од најконкурентније земље на свету – Швајцарске која је током јесени 2011. године преузела енергичне мере, укључујући и девалвацију, како би смањила вредност њене националне валуте, јер је брзо схватила да прецењени франк има и имао би тешке економске и социјалне последице – Србија ништа није предузела у 2011. години да се заустави економски врло нерационална апрецијација динара. Напротив, од 2001. године па закључно са крајем 2008. године низ гувернера, вицегувернера и стручних људи из НБС, па и академских економиста апсурдно су тврдили да висина валутног курса не утиче на извоз и увоз и занемаривали су тешке економске и социјалне последице прецењеног динара. Дубоко сам убеђен да је, уз дефектан концепт привредних реформи, накарадан систем приватизације, екстремно прецењена вредност динара највише допринела дубокој и све дубљој економској кризи која у све већој мери утиче и на ескалацију друштвене кризе у Србији.
Драматична економска и друштвена криза у Грчкој и појачана криза у Италији негативно утицале на извоз Србије у те земље. Наиме, робни извоз Србије у првих девет месеци у Италију износио је чак преко милијарду долара и био је за 28,1% већи него у истом периоду прошле године, док је одговарајући пораст извоза у Грчку износио 20,5%. Дакле, пораст извоза у Италију је био исти као и извоза у целини, а у Грчку нешто, али не битно, нижи од просечног раста. При томе треба имати у виду да је извоз у Грчку веома скроман (само 151 милион долара), а његов нешто нижи раст није имао готово никаквог утицаја на раст укупног робног извоза Србије.
Појачање кризе у еврозони, посебно у Италији и Грчкој, није имало битнији утицај на прилив тзв. страних дирекртних инвестиција. И на крају, по изјави гувернера НБС, филијале страних банака, па и оних чије су матице у Грчкој и Италији, нису повећале износ девиза из Србије у земље где се налазе њихове матице, што значи да ни по том основу није било негативних утицаја на Србију и њену привреду.
Појачана криза у еврозони, а посебно у Грчкој и Италији, није довела до смањења тзв. Текућих трансфера у којима далеко највеће учешће имају дознаке грађана Србије који раде у земљама Западне Европе. Напротив, нето девизни прилив текућих трансфера је у првих девет месеци повећан за 10,7% и износио је 3,2 милијарде долара.
Погрешне реформе опасније од кризе у свету
Чак и у условима појачане економске кризе у еврозони, Србија је у првих девет месеци 2011. године остварила већи прилив нових страних кредита него што је исплатила девиза по основу доспелих главница и камата, па је укупан спољни дуг на крају септембра текуће године био за 74 милиона евра већи него крајем 2010. године. И што је битно нагласити јесте чињеница да је, стицејем околности, а посебно због продаје „Максија“ и „Темпа“ укупан девизни салдо по свим основама у првих девет месеци текуће године био позитиван, тј. износио је чак милијарду и 278 милиона евра, док је у истом периоду прошле године одговарајућа величина била негативна и прелазила је милијарду евра.
Званичници поново, као што су то чинили и током 2009. г., све или готово све наведене поражавајуће и понижавајуће показатеље драматичне економске кризе објашњавају тзв. другим таласом светске економске, а посебно кризе у еврозони. Те тврдње немају никаквог основа. У 2009. г. осетно смањење робног извоза имало је за последицу смањење индустријске производње, а тиме и смањење запослености. Међутим, драстичан пад индустријске производње у тој години већим делом је настао због унутрашњих фактора чије се дејство систематски кумулирало од почетка 2001. г. а међу њима се истичу: погрешан концепт реформи, посебно промашен концепт приватизације, нагла и претерана либерализација увоза и посебно екстремно прецењена вредност динара која је реално крајем септембра 2008.г. била, веровали или не за 110% на вишем нивоу него крајем 2000. год. Све то имало је за последицу ескалацију тзв. „холандске болести“ српске привреде. Другим речима, био је то концепт „спржене земље“.
Уз све то, држава и њене инвестиције много шта су слабо радиле, а много чега што су морале радити то нису чиниле. И на крају, на многим врло важним функцијама, од председника владе, министра и гувернера НБС налазили су се и још се налазе стручно, врло проблематичне особе, што је морало имати врло негативне последице по привреду и финансије земље.
Захваљујући оживљавању светске трговине, робни извоз у 2010.г. и у првих девет месеци текуће године је знатно повећан али се индустријска производња само симболично повећала, што значи, да се њен пад и врло скроман раст не може објашњавати светском економском кризом. Негативна стопа раста индустријске производње од априла ове године немају готово никакве везе са тзв. другим таласом економске кризе у еврозони.
Драматичан раст незапослености до чега је дошло од септембра 2008. г. само се делимично може објашњавати светском економском кризом. У овој години извоз Србије ће бити већи него што је био 2008. г., а број незапослених ће бити за бар 200.000 већи него пре три године. Девизни приход од продаје предузећа и по основу страних директних инвестиција ће у овој години бити знатно већи него 2009. и 2010. г. али се то није позитивно одразило на привредну активност и смањење незапослених. Додајмо да други талас светске економске кризе готово да нема никаквог утицаја на све већу катстрофалну неликвидност и вишегодишње кумулирање губитака у привреди који ће до краја године достићи енормне износе. Други талас економске кризе у еврозони врло је мало или готово уопште није утицао на раније наведен огроман број показатеља и иначе драматичне економске кризе у Србији. И на крају, требало би нагласити да су све земље мање или више погођене светском економском кризом, али, многе од њих побољшавају своју позицију на разним ранг листама фактора конкурентности, што нажалост, није случај са Србијом.
Стицајем срећних или несрећних околности Србија је мање погођена светском економском кризом, него већина земаља. Прво, у формирању укупног БДП Србије учешће пољопривреде и прехрамбене индустрије је знатно веће, а често неупоредиво веће него, у многим европским и ваневропским земљама и захваљујући повољним климатским условима производња и извоз производа из тих сектора у последњих неколико година, па у првих девет месеци текуће године, били су знатно повећани. Уз то, квантитативни однос извоза и БДП у Србији је испод 30% док је у низу земаља, као што су Словенија, Мађарска, Чешка Република, Словачка, Белгија и тд. тај однос преко два пута већи, па је смањење светске трговине и по том основу извоза знатно више утицало на смањење БДП у тим земљама него у Србији. На крају, квантитативни однос износа девиза по основу дознака и БДП у Србији је знатно виши него у огромној већини европских земаља, и то је потпуно амортизовало смањење девизног прилива по основу извоза робе и услуга у 2009. и 2010. години. По процени Светске банке у 2010. г. на подручје Србије је по основу дознака дошло чак 5,85 милијарди долара, што је чинило чак 12,6% и то надуваног БДП. На крају, криза у еврозони није умањила девизни прилив, изражен у еврима, по основу тзв. текућих трансфера (у којима доминирају дознаке). Он је у првих девет месеци чак и повећан за 3,7%.
И на крају, други талас економске кризе у еврозони ни најмање није утицао на ескалацију јавног дуга а поготову на чињеницу да је више од половине буџетског прихода морао да се обезбеди по основу де фацто задуживања у земљи по основу тзв. „продаја“ државних записа.
Све у свему, званичницима је од краја 2008. светска економска криза, да се фигуративно изразим, дошла „као кец на десетку“ и њом камуфлирају аутохтону дубоку економску и друштвену кризу која систематски јача и добија драматичне размере.
Све претходно наведено јасно указује да је врло вероватно да ће 2012. година бити још неповољнија како за привреду тако и за становништво Србије. Са становишта привредних перформанси, у 2012. години посебно ће бити негативне последице знатног смањења засејаних површина под јесењим житарицама, а посебно пшеницом у оптималном року, и врло неповољни временски услови за њено ницање и развој. Уз то, врло је неповољна врло велика вероватноћа да ће Србија у 2012. годину ући са трендом вишемесечних негативних стопа раста индустријске производње. Са завршетком изградње и реконструкције три раније наведена моста, вероватно је да ће грађевинарство поново запасти у још веће проблеме и врло је вероватно да ће забележити пад активности. Врло је непријатна чињеница да се динамика раста извоза из месеца у месец смањује. Уз све то, смањење кредитне активности банака се мора негативно одразити на привредну активност у идућој години. Уз све то, негативне последице по активност врло великог броја предузећа имаће нужно битно смањење субвенција које су до сада долазиле из државног буџета. Ако држава буде принуђена да смањи субвенције у пољопривреди (а чврсто обећава да до тога неће доћи), последице по пољопривредну производњу биће врло неповољне.
Више незапослених и пензионера а мањи буџет
Врло је вероватно да ће се број незапослених и у идућој години, знатно повећати. Такође ће се и број пензионера повећати (бар за 30.000), а број запослених даље смањити, што све скупа, мора имати негативне последице по животни стандард становништва у целини. Због свега тога, али још више због готово апсолутне немогућности да Србија у идућој години може остварити толику „продају“ државних записа као што је био случај у текућој години, али и због много чега другог, биће огроман проблем како обезбедити нужан износ буџетских прихода, па је врло вероватно да ће се, поготову у другој половини идуће године, проблем сервисирања буџетских обавеза знатно повећати, а може достићи и драматичне размере.
И ако се све претходно наведено има у виду и ако се економска и друштвена криза у Европи и САД, а посебно у Италији, појача, што сада изгледа врло вероватним, и ако се зна да се Србија налази у предизборној години и да ће избори бити у идућој години – нема апсолутно никакве основе за оптимизам када се ради о привредним перформансама у 2012. години. Напротив, врло су велике шансе да се економска и друштвена криза још осетније повећа и да се новим високим задуживањем земље – битно смање могућности позитивног преокрета у наредним годинама. Увек сам сматрао и сада сматрам да је моја професионална, морална, па и патриотска обавеза да упозоравам, критикујем и да предлажем формулисанње и прихватање алтернативне стртегије и мера економске политике, без обзира што сам увек знао и сада знам да ће постојећа Влада све наведено игнорисати. Нисам члан ни једне странке, али се још увек надам да ће након наредних или неких будућих избора у врхове политичких и државних институција доћи нови, образованији, моралнији и квалитетнији људи који ће, уз максималну сарадњу са научним институцијама, формирати тим врхунских стручњака из више области чији ће задатак бити формулисање визије новог, оптималног друштвеног и привредног система која би се након свестраног разматрања, консензусом на новом или неком од наредних парламената, усвојила и касније доследно реализовала. Само у том случају би се превазишла све тежа друштвена и економска криза, што је морална обавеза ове генерације према будућим генерацијама.

Коришћена литература:
Ковачевић, Млађен (2002а), „Ефекти постојеће политике валутног курса и либерализације увоза“, Зборник реферата Економски анали, тематски број, јануар.
Ковачевић, Млађен (2002б), „Нужност напуштања досадашњег концепта економске политике“, Зборник реферата Економски анали, тематски број, децембар.
Ковачевић, Млађен (2003), „Изгледи и подстицајне мере за страна улагања у Србији и Црној Гори“, уводни реферат на округлом столу, Економски анали, тематски број, април.
Ковачевић, Млађен (2004), „Нужност напуштања постојеће спољнотрговинске политике и валутног курса“, Зборник реферата, Економски анали, тематски број, децембар.
Ковачевић, Млађен (2005а), „Неподношљива лакоћа задуживања“ ауторски текст, Политика, 11. март.
Ковачевић, Млађен (2005б), „Ризици даљег олаког задуживања Србије у иностранству“, уводни реферат на округлом столу, Економски анали, тематски број, мај.
Ковачевић, Млађен (2005ц), „Узроци и последице апрецијације динара“, уводни реферат на округлом столу, Економска мисао 3-4.
Ковачевић, Млађен (2006), „Стање и перспективе привреде Србије“, уводни реферат у Зборнику, Стање и перспективе привреде Србије, издање Институт економских наука и Банкарска академија.
Ковачевић, Млађен (2007), „Спољни дуг и степен спољне задућености“, Нова српска политичка мисао, бр. 3-4.
Ковачевић, Млађен (2008), „Реалне и виртуелне перформансе привреде Србије у периоду 2000-2007. године“, Зборник реферата,Текућа привредна кретања, економска политика и структурне промене у Србији 2007/2008, издање Научно друштво економиста са Академијом економских наука и Економски факултет, Београд, 2008.
Ковачевић, Млађен (2009а), „Узроци драматичног стања у реалном сектору привреде Србије“, Зборник радова, „Економска криза и реални сектор привреде Србије“, објављено у Економски видици, бр. 2/2009.
Ковачевић, Млађен (2009б), „Економска политика у тешким интерним и екстерним ограничењима“, Зборник радова, „Економска политика и криза“, објављено у Економски видици, бр. 4/2009.
Ковачевић, Млађен (2010а), „Приватизација у зачараним круговима, Зборник реферата, Крај приватизације – последице по економски развој и незапосленост, издање Институт економских наука, Банкарска академија и Савез самосталних синдиката, Београд, 2010.
Ковачевић, Млађен (2010б), „Димензије и узроци драматичног стања реалног сектора привреде Србије“, Економски видици бр. 2/2010.
Ковачевић, Млађен (2010ц), „Узроци ниског нивоа и мере за повећање конкурентности привреде Србије“, уводна студија, Зборник реферата, Како повећати конкурентност привреде и извоза Србије, издање Научно друштво економиста Србије са Академијом економских наука и Економски факултет у Београду, Београд, 2010.
Ковачевић, Млађен (2011а), „Србији је потребна визија друштвеног и економског система“, Зборник реферата, „Стратегија економског развоја Србије и Европске уније 2011-2020“, Економски видици, бр. 2/2011.
Ковачевић, Млађен (2011б), „Генеза и узроци тешких проблема у сфери економско-финансијских односа Србије са иностранством“, уводни реферат, Зборник реферата, Положај и перспективе Србије у европској и светској привреди, издање Научно друштво са Академијом економских наука и Економски факултет у Београду.
Народна банка Србије (2011), Изештај о инфлацији, септембар.
Народна банка Србије, Годишњи извештај (за више година)
Народна банка Србије (2011), Статистички билтен, септембар
Народна банка Србије (2011), „Спољни дуг Србије на крају септембра 2011“.
Народна банка Србије (2011), Извештај о инфлацији, новембар.
Републички завод за статистику (разна саопштења).
УСАИД, ФРЕН и Економски институт (2010), Посткризни модел економског раста и развоја 2011-2020, Београд, август 2010.
Wорлд Ецономиц Форум (2008), Тхе Глобал Цомпетитивенесс Репорт 2008-2009, Генева.
Wорлд Ецономиц Форум, Тхе Глобал Цомпетитивенесс Репорт Генева (2009-2010)
Wорлд Ецономиц Форум, Тхе Глобал Цомпетитивенесс Репорт Генева (2010-2011)
Wорлд Ецономиц Форум, Тхе Глобал Цомпетитивенесс Репорт Генева (2011-2012)

Балкан Магазин