– Неке од најлепших традиционалних српских песама пореклом су са Косова и Метохије.
Песму “Црвен цвете” написала је Јелена Бојовић у једној од последњих косовских избегличких колона.
– Црвени цвет божура, који расте само на Косову, симбол је српских корена (црвена боја говори о крвавој српској историји, а цвет о трачку наде).
– Легенда каже да је црвени божур изникао из крви палих српских јунака на Косову пољу.
-Песма и видео припадају Етно Групи Траг.
Текст песме:
Хеј црвен цвете прерасла те трава,
Пет годиница нисам тебе брала.
Косово ми пиле крилом сузу крије,
Дадоше те питао ме нико није.
А ја молим те…
Због поноса јунака,
Због славе српског рода,
Због среће девојака,
И Божјег благослова.
Ти недај да ти одем,
Без крста и без Славе,
Ти не дај Видовдане
Да име ми нестане.
Цвете мој…
Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле,
Да с небеса сјајну звезду спусти доле.
Да обасја чистом вером сина Христа
Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта.
Да се вратим…
На Паштрик на планину
Да јагањци изјаве,
На Дриму да их појим
Да драгог ми поздраве.
Што мач истине носи
А љубав му је име,
На облаку цркву зида
Да у њој запроси ме
Цвете мој…
Еј, анђели ће црквицу да спусте,
На сред стара Душанова бела града,
Метохија сјајна звездо биће моја
Оче наш нек буде опет воља твоја.
Мoј, Божуре
И живот бих дала,
Кад бих тебе овом руком брала.