Ниједна европска институција није осудила насиље мађарске полиције. Европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос био је јуче у Будимпешти где је само уопштено рекао да “ограде и насиље нису решење” покушавајући да приволи мађарске власти да пристану на план о формирању центара за прихват избеглица.

Тај план подразумева да се у Италији, Грчкој и Мађарској као граничним државама ЕУ формирају пунктови на којима би избеглице биле регистроване и где би се направила селекција на оне који имају права на азил и оне који немају.

Међутим, власти у Будимпешти одбијају да учествују у спровођењу овог плана и заједно са осталим источноевропским државама-чланицама ЕУ не жели да учествује у прерасподели азиланата по систему квота. Ипак, европски комесар и друге институције надају се да ће избећи распад система и некако приволети Мађарску да пристане на европски план.

Верује се да се због тога и толерише насиља на мађарској граници. Шта ће се десити уколико Будимпешта остане неумољива као и остале источноевропске земље?

У том случају врло су могућа два сценарија. Први је пре неколико дана најавио високи комесар за избеглице Антонио Гутереш. Као што су “Вести” пренеле, он је позвао на упућивање хитне помоћи Србији најављујући да ће баш у Србији бити установљен избеглички центар јер то неће бити могуће у Мађарској.

– Србија ће бити место на које ћемо се концентрисати, то је неизбежно – истакао је Гутереш и додао да из Србије треба организовати пребацивање избеглица у треће земље или их вратити у земље порекла.
– Имаћемо велике проблеме ако то тако не буде.

Хрватској 71, Србији милион евра

– Хрватској ће као чланици ЕУ бити упућена помоћ од 71 милион евра да би се суочила с изазовима које носи избеглички талас – рекла је портпарол Европске комисије на јучерашњој конференцији за штампу.

Она ништа прецизније није могла да каже о томе какву ће улогу имати Западни Балкан у даљем току решавања избегличке кризе, али је потврдила да ће земље ове зоне добијати финансијску и другу помоћ Уније. Подсетимо, Србија је до сада од ЕУ добила само милион евра.

Уколико опстане нејединство између источних и западних чланица ЕУ, није реалан потпуни распад, али је у овом часу врло реална измена унутрашње архитектуре Уније. То значи, како је већ у више наврата наговештавано, успостављање два круга ЕУ. Први би чиниле земље евро-зоне са својим парламентом, а други остале државе. До овога би могло да дође уколико се оствари отворена немачка претња кажњавања источноевропских држава. Наиме, председник Зигмар Габриел је јасно рекао:

– Земље као Пољска, Чешка, Чешка, Словачка, Румунија и Мађарска добијају највећу солидарну помоћ у Унији. Ако нису солидарни, могуће да ће им она бити укинута – рекао је Габриел.

Н. Јокић – Вести