Западни Балкан је “суочен с политичким, економским и социјалним изазовима, и има мањкавости у добром управљању и владавини закона, па и назадовања на тим пољима”, оцена је расправе која се одржава иза затворених врата у Европском парламенту (ЕП) у организацији групе странака десног центра.
Вођство Европске народне партије (ЕПП) је на расправу позвало европског комесара за проширивање Јоханеса Хана који ће изнети своју анализу збивања на Западном Балкану, али и и осмишљених мера и резултата који се очекују на сусрету лидера региона и челника ЕУ 12. јула у Трсту.
Јединствен економски простор
Хан нарочито инсистира на стварању јединственог економског простора на Западном Балкану, што би требало да привуче стране инвестиција, пре свега из ЕУ, и подстакне бржи економски опоравак региона.
ЕПП је саопштила да на расправи иза затворених врата учествују челници ЕПП и посланици Европског парламанета, политичари из ЕУ и водећи званичници са Западног Балкана блиски ЕПП, међу којима и српска министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
ЕПП међу разлозима за сазивање овог скупа наводи и да “економски развој у неким случајевима није задовољавајући”, али оцењује да “има повољних кретања, као што су дијалог Србије и Косова уз посредовање ЕУ, улазак Црне Горе у НАТО, помак у реформи правосуђа у Албанији, формирање нове владе у БЈР Македонији”.
Комесар Хан, који ће сутра допутовати у Београд, новинарима ће изнети своје виђење “најновијих развоја и перспектива на Западном Балкану”, а изнеће и шта се очекује од јулског сусрета високих званичника региона и ЕУ у Трсту.
Реформе и финансијски подстицаји
Самит у Трсту је део “Берлинског процеса” за подстицај европских реформи и приближавања Западног Балкана ЕУ, који досад није дао опипљивије резултате, а у најновијој немачкој иницијативи шеф дипломатије Зигмар Габријел је најавио да ће у Трсту посебно Немачка предложити низ реформи и финансијских подстицаја, посебно за изградњу инфраструктуре, како би се регион “поново вратио на прави пут”.
Како је у расправи у Аспен институту предочио Габријел, “кључне невоље на Западном Балкану су домаће природе и порекла, а то су заостајање у реформама, корупција, економско таворење и политичка нестабилност”.
– Такође смо сведоци тога да се страхови и старе трауме користе да би пажња одвукла од тих проблема – рекао је шеф немачке дипломатије.
Габријел је такође ставио до знања да се мора знати да “Западни Балкан није имун на оно што се збива у Европи и свету”, уз напомену да “неке земље изван региона настоје да поново успоставе сфере утицаја и гурају суседе у том подручју да се супротставе једни другима, као и против ЕУ”.
Улагање у инфраструктуру
– То су чиниоци изван региона који га угрожавају и успоравају реформе, јачајући снаге које теже задржавању лошег постојећег стања – казао је Габријел.
Он је рекао да Немачка предлаже да се за финансирање пре свега инфраструктурних пројеката и оснивање нових предузећа на Западном Балкану створи посебни додатни фонд, који ће обухватити и фонд за упоредно образовање радне снаге по ЕУ и светским мерилима, а у који би средства дали чланице ЕУ, ЕФТА и држава Европског економског простора.
Бета
