Најновији економски показатељи живота у готово свим земљама ЕУ поражавајући. Рекордан пад пословања од 2009. године. Јавни дуг се пење чак до 90 одсто БДП
ПРОСЕЧАН Европљанин осиромашио је по свим показатељима за последње четири године. Нема новца ни за учешће за кредит, ако има фирму мора да отпушта раднике, а производња му је опала највише од 2009. године, када је криза била на самом врхунцу. Последњи економски извештаји сведоче о рекордном паду пословања у еврозони, док се, са друге стране, задуженост земаља – усијала и до 90 одсто од њиховог БДП.
Позајмљивање банака домаћинствима практично је пресушило последњих месеци. Подаци Европске централне банке показују да су зајмови банака приватницима широм нашег континента смањени за 0,8 одсто у односу прошле године, након што су у августу већ потонули за 0,6 одсто.
– До овог вртоглавог пада чак и могућности да фирме узимају кредите дошло због песимистичне прогнозе привредног раста у еврозони, али и повећаних ризика – наводи се у извештају ЕЦБ. – Чак ни билион евра у виду ултрајефтиних дугорочних зајмова није подстакло кредитирање.
ФРАНЦУСКА НЕКОНКУРЕНТА
КАДА је у питању конкурентност предузећа, Француска касни за својим европским партнерима. Влада ове земље не може да рачуна на знатније снижавање цене рада због конкурентности својих фирми, па ће бити принуђена да примени друге методе, попут унапређења иновација и улагања у истраживачки сектор. У осталим земљама еврозоне у којима је забележен озбиљан раст конкурентности, криза је праћена значајним смањењем цене рада. Тако је, поређења ради, повећање извоза на годишњем нивоу у Ирској је у августу износило 18 одсто, а у Француској само три одсто.
Криза монетарног сектора је условила и рекордни пад пословних активности, који у Европи није забележен од јуна 2009. године. Најновије истраживање „Маркита“ на 5.000 компанија у еврозони говори о томе да су приватне компаније из сектора производње и услуга током октобра биле приморане да отпуштају и до десет одсто радника.
У исто време, задуженост 17 земаља које као валуту користе евро порасла је на крају другог квартала на 90 одсто њиховог БДП. Проблем презадужености је све озбиљнији за многе чланице зоне евра, укључујући Италију, Шпанију, Ирску и Португалију.
Највећи квартални раст дуга је забележила Грчка, на 150,3 одсто свог БДП у другом тромесечју са 136,9 одсто из претходна три месеца. Та земља је у дубокој рецесији, у којој се налази већ шесту годину, што додатно отежава проблем презадужености.
Централна агенција за статистику у Атини објавила да незапосленост у Грчкој прелази магичну бројку од 25 одсто, што је највише у новијој историји ове земље. Прецизна информација гласи да је у јулу месецу 2012. без посла било 25,1 одсто радно способног становништва, што значи да је у поређењу са истим периодом прошле године без посла остало 329.086 радника или осам одсто укупно запосленог становништва.
Према подацима грчког завода за статистику Елстат, нешто више од три милиона становника, односно 27, 7 одсто, ове земље живи у беди.
Како је договорено са челницима Европске уније и Међународним монетарним фондом, Грчка би требало да до 2020. смањи укупан дуг на 120,5 БДП, што ће и даље бити ниво који је доста изнад границе ЕУ од 60 одсто, али ће ипак бити одрживији.
Новости
