Прошле године, стопа незапосленост у ЕУ била је 11,4 одсто а ове године се предвиђа на 12,2 одсто. Рекордери незапослености у ЕУ су Грчка и Шпанија са око 27 одсто. На другој страни, у Немачкој стопа незапослености је 5,7 одсто а у Француској 10,7 одсто и Италији 11,6 одсто.
Незапосленост и сиромаштво
Поларизација унутар ЕУ према стопи незапослених ствара озбиљне социјалне проблеме. Тако, на пример, скроро трећина деце у Грчкој, Ирској, Португалији, Италији и Шпанији доведена је до руба сиромаштва због мера штедње које спроводе владе тих земаља. Сиромашном децом сматрају се она из породица које живе са мање од 60 одсто просечних примања. Подаци Европске комисије указују да је 2011. у Шпанији и Грчкој на граници сиромаштва било преко 30 одсто деце, а у Португалији 28,6 одсто.
Незапосленост у Грчкој у новембру 2012. износила је 27 одсто, док је у истом месецу претходне године износила 20,8 одсто, саопштио је грчки завод за статистику. Незапосленост у Грчкој највише погађа младе. Влада Антониса Самараса као и остале партије воде међусобнеполитичке ратове око незапослености и смањења сиромаштва. Пораст незапослености прати владине мере штедње наметнуте од ЕУ и ММФ и ЕЦБ иако те мере делују негативно по нацију.
Поред високе незапослености и сиромштва, у ЕУ су све чешћи економски ратови око исправности хране. Треба подсетити на аграрни рат”око шпанских краставаца, па онда рат коњског меса, као и млечни рат око исправности млека. Све то иде у прлог слабљењу националних економија и подстицању беде и незапослености.
Француско – немачки јаз
Економски показатељи указују на знатне разлике унутар еврозоне, нарочито између Немачке и Француске, као у односу севера и југа ЕУ што ствара утисак унутрашњег раскола, поделе или економске дискриминације. Економисти сматрају да је Немачка привреда у благом успону и то вероватно по стопи од 0,4 посто. Криза у Француској највероватње ће се додатно продубити, чиме би се друга највећа економија еврозоне приближила земљама у рубном појасу еврозоне и удаљила од језгра које традиционално чини с Немачком. Удаљавање француске од осовине са Немачком отвара питање глобалне стабилности ЕУ и њеног функционисања, али и ставова према кризном југу ЕУ, пре свега Грчкој.
Француски председник у посети Грчкој похвалио је напоре владе и народа али, истовремено, указао да се продубљују социјалне разлике, како у Грчкој тако и у другим државама ЕУ, од Бугарске и Словеније…
Председник Европске централне банке Марио Драги сматра да еврозона мора брзо да оформи заједнички фонд за реструктурирање и гашење проблематичних банака и каже:
Фонд треба да буде финансиран порезима за финансијске институције да би се осигурало да не ‘гута’ новац пореских обвезника на средњи рок, гарантујући да ће трошкове првенствено сносити приватни сектор.
Са друге стране, министар финансија Немачке Шојбле напомиње и упозорава:
Нећемо бити у стању да избегнемо следећу кризу уколико се настави са упумпавањем новца у економију.
Британија изван ЕУ?
Кључна држава, покретач ЕУ, Велика Британија у дужем периоду губи примат у економским али и политчким односима у ЕУ, (иако није чланица еврозоне). Британија, суочена са својим проблемима и губитком доминатне позиције у Европи све је ближе референдуму о даљем статусу у Унији.
Политички естаблишмент у Лонодну преко медија припрема терен за могући став о изласку Велике Бриитнаије из ЕУ. По истраживању које објављује Фајненшел тајм (Финанциал Тиме), половина Британаца би се изјаснила за излазак из Европске уније ако би сада био организован референдум о овом питању. Према тој анкети (урадио Харрис Интерацктиве за ФТ), 33 посто испитаника би било за останак у ЕУ-у, 17 посто не би гласало, а 50 посто би се изјаснило за излазак из Европе.
Подељена су, за сада, и мишљења у јавности Велике Британије око користи од чланства у Унији. Око 45 посто испитаника мисли да њихова земља извлачи предности из ЕУ, док 34 посто мисли супротно, али 33 посто испитаника мисли да би британска економија била јача изван Европе док 37 посто мисли да излазак из ње ништа не би променио. Ова анкета је урађена између 29. јануара и 6. фебруара на узорку од 2.114 одраслих особа.
Ник Сервантес
Балкан магазин
