ЕУ нам забрањује производњу пестицида и уништава нашу хемијску индустрију како би они могли да нам продају њихове пестициде!?

Београд — Домаћа производња средстава за заштиту биљака ускоро би могла потпуно да се угаси.

Разлог за то је што Европској унији не одговара да ми сами производимо пестициде које она може да нам прода.

Ово за Вечерње новости прича професор Петар Вукша, шеф Катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду, и наглашава да су и домаћи и страни пестициди, који се могу пронаћи у радњама, па чак и на црном тржишту, коректног квалитета и да могу безбедно да се користе.

Како каже професор Вукша, употреба пестицида је посао за стручњаке и сви они који се тиме баве, а нису квалификовани, раде на сопствени ризик и сигурно је да онда греше.

“Постоје и одговорни људи који поступају по упутству, има неодговорних према другима и себи, па то не поштују”, каже професор Вукша. “Неодговорнима треба полиција, а они први ће се трудити да ураде све како ваља. Што је посед или комбинат већи, то је и домаћин одговорнији. Села више скоро да и немамо, јер су у њима остали старци, који не знају или немогу правилно да третирају биљке. Имамо и доста профитера, које није брига чиме храну третирају, него их занима само зарада.

Производ који се много третира инсектицидима, брзо губи карактеристичан мирис – прича професор Небојша Момировић. – Оно што није лепо или је оштећено болестима или инсектима не може да буде и здраво. Воће и поврће мора да буде сјајно, чврсто, да има боју и крупноћу

Саговорник листа, ипак, сматра да ситуација са употребом пестицида није тако лоша као што се прича. Каже, у оквирима подношљивости је.

“Нема великих контрола, али не може ни да их буде, јер је тешко изводљиво да имате полицајца уз сваког човека”, објашњава професор Вукша. “Примена средстава за заштиту биља је неопходна, ако хоћете нешто да урадите и да не будете гладни. А колико ће нешто да се третира, зависи од услова, ако је кишовито више, ако је суво не. Ко зна да ради, може и да уштеди, а ко не зна, прскаће за сваки случај. Нико не може да стави све под контролу, али је битно да се слушају стручњаци. Исто вам је као и када се лечите самостално. Здрава храна је свака, а органска је магла, и то са више страна. Ако хоћете да продате, мора да има и квалитет и лепоту, ко ће да купи шаргарепу која је танка као дрвце.”

Пестициди, како прича, нису толики проблем као општа хигијена. Већа мука је са чистоћом руку, пијаца, амбалажа, него са употребом средстава за заштиту биља.

“Број третирања неке биљке не значи ништа”, прича професор Вукша. “Бресква може да се третира од седам до 15 пута. Није могуће рећи да се не прска. Неко ко има од десет ари па навише, то је велика инвестиција да би је олако изгубио. Он продаје и квалитет и лепоту. Озбиљни произвођачи неће да ризикују и хоће да зараде.”

Професор ратарства и повртарства Пољопривредног факултета у Београду Небојша Момировић каже да поврће и воће које се не штити и не прска, у данашње време, када је присуство болести и штеточина високо, опасније него уколико се заштита уради. Постоји око 300 токсина, међу којима и афлатоксин, који су последица обољења биљке:

“Сви који сарађују са великим трговинским ланцима морају и да поштују стандарде, када је реч о воћу и поврћу.”

Новости