Драстична мера затварања државне телевизије у Грчкој последица је очајничких покушаја приватизације и пуњења државне благајне. Јер, већ је пропала и приватизација гасовода и концерна “Депа”.
За куповину државног дела у главном грчком предузећу за дистрибуцију гаса није се јавио ни један концерн са Запада. Заинтерсеованих је било веома мало, али међу њима је ипак био један за ког је влада у Атини дубоко веровала да ће попунити њену благајну: руски “Гаспром”.
Хоће ли Руси купити или неће? Месецима су се тим питањем бавили и грчки политичари и јавност. Грци су очекивали велики приход од приватизације државног монополисте за снабдеваље гсом. На крају, није се јавио нико! Онда је објављено да Руси дефинитивно неће купити 65 одсто “Депа”.
Из Москве се чуло образложење да понуда није послата, јер су “недостајале државне гаранције” за тај посао. Грци приговарају Русима да су “превише очекивали”, а ту су и критике на рачун ЕУ која би могла да уложи вето како би спречила стварање монопола државног концерна усред Европе.
Грчки економисти позивају Брисел да коначно каже шта хоће и одлучи подржава ли напоре грчке владе у приватизацији – или не. Европљани нису показали занимање да откупе грчку имовину, што су дискретно позвани да учине, а сада су јавили како ће бити проблема ако Руси добију ту фирму. Ондсно, ако Грчка не жели да прода – биће невоља, а ако држава жели да прода – онда ће тек бити правих невоља?!
Још 2010. године тадашња социјалистичка влада премијера Папандреуа гарантовала је међународним кредиторима да ће од приватизације државних удела добити око 50 милијарди евра, а од онда се мало тога догодило у приватизацији.
Грчка влада је очекивала да ће приватизацијом “Депа” коначно “кренути” са инвестицијама, јер се спрема и приватизација железнице. Али је уместо тога доживела још један фијаско.
С друге стране, грчка благајна је све празнија. Зато се Самарасова влада и сетила 300 милиона који сваке године одлазе у државну телевизију и практично потезом пера пресекла тај издатак – наводе грчки медији.
Срна
