Мањак политичке воље за реформе и растућа друштвена асиметрија отежава Европској унији да се припреми за нове финансијске потресе.
Тренутак је да се свет спреми за следећу кризу – злокобно је ове седмице упозорила Светска банка, снизивши јануарску прогнозу глобалног привредног раста за ову годину са 3,2 на 2,8 одсто. Свеопшти „болно спори привредни опоравак” од претходне глобалне финансијске кризе – како га је оценила Светска банка – посебно је уочљив у Европској унији, која бележи колебљив искорак.
Док главни привредни конкуренти Европе ове године могу очекивати раст БДП-а – Кина од око 7,6 одсто, а САД од око 2,1 одсто – ЕУ у целини до краја 2014. године може да се нада расту од тек 1,2 одсто, сматра Светска банка.
Како се онда највеће обједињено тржиште може спремити за следећу кризу?
Ако је дијагноза Бретон Вудс институције тачна, онда европско решење за овај претећи сценарио отежава двострука системска мањкавост „двадесетосморке”, наводи се у најновијем извештају Светског економског форума (СЕФ) о конкурентности ЕУ.
Са једне стране, видан је мањак политичке воље значајног дела држава чланица ЕУ да се суоче са дубоко укорењеним проблемима и договоре заједничку стратегију, посебно у енергетском сектору, сматра СЕФ. Ако Европа годишње потроши око 500 милијарди долара за увоз енергената и сировина и још нема заједничку стратегију о обезбеђивању редовног снабдевања, не треба да се чуди ако део овдашњих индустрија ускоро измести погоне у Америку, где је просечна цена електричне енергије упола мања, упозорава СЕФ.
„Истрајна невољност или неспособност политичара да становништву објасне зашто су неопходне и реформе и нови облици сарадње унутар ЕУ, али и са спољним светом, на много начина је израз неуспеха ЕУ”, сматра Светски економски форум.
Са друге стране, обједињени рецепт за привредни опоравак Европе неизвестан је због растуће друштвене асиметрије унутар ове заједнице држава, сматра СЕФ.
Док Немачка и Велика Британија, на пример, бележе постојан привредни раст, југ Европе далеко заостаје, мучећи се са рекордном незапосленошћу (посебно младих) и дуговима. Јаз је посебно упадљив на плану изума који су неопходни за подстицај новог индустријског и инвестиционог циклуса.
По техничким иновацијама, нордијске земље су 16 пута маштовитије од држава централне и источне Европе, имају јачу сарадњу између привреде и универзитетских центара, развијенији однос према заштити човекове средине и далеко заступљенију примену дигиталних технологија у индустрији. Асиметрија друштвеног развоја унутар Европе посебно је уочљива на плану школовања младих. У нордијским чланицама ЕУ 80 одсто младих у периоду од пет година након завршеног средњег школовања започиње циклус вишег образовања, док у централној и источној Европи то чини тек око 65 одсто средњошколаца.
Србија на зачељу
Изузев Исланда, преостале земље кандидати за чланство у Европској унији (Турска, Црна Гора, Србија и Македонија) конкурентне су у просеку као и државе централне и источне Европе – са једним изузетком, наводи извештај Светског економског форума (СЕФ). У овом квинтету кандидата, Србија највише каска по свим параметрима конкурентности, упозорава СЕФ.
Реформа државних институција најпречи је приоритет да би „најсвежији ЕУ кандидат” могао да сустигне привредне такмаце, сматра СЕФ. Иза тога, свеобухватне реформе пословног амбијента, свестраније коришћење дигиталних технологија и унапређење образовног процеса, помогли би Србији да оснажи свој привредни наступ. На путу ка том циљу препрека су и „озбиљне ригидности тржишта рада” које се, по СЕФ-у, огледају у неусклађености између продуктивности и зарада, слабих односа запослених и послодаваца, и висока незапосленост младих (преко 50 одсто у 2012).
Политика
