У Бриселу се живот враћа у нормалне токове дан после терористичких напада на аеродрому и у метроу, али јавност је у шоку не само због великог броја жртава већ и услед општег сазнања да се у Европи мир завршио.
Као и у новембру прошле године после атентата у Паризу, отворено је питање зашто су обавештајне службе подбациле и зашто европски грађани редовно после напада гледају снимке терориста како долазе на место где ће масакрирати недужне људе.
Француска је у време председника Николе Саркозија (2007- 2012), отпустила 12.000 полицајаца по рецепту неолибералне економије по коме држава мора да штеди, а све да се приватизује укључујући и сектор безбедности. Ситуација у француској уочи новембарског масакра била је таква да је полиција морала да по потреби изнајмљује возила од приватних фирми по систему рентакар.
У Белгији је ситуација још гора јер је реч о федералној држави у којој се франкофонски Валонци и Фламанци не подносе, у којој има шест регионалних парламената, три службена језика (немачки, фламански и француски), 193 центра локалних полиција, а град Брисел има 19 независних комуна.
После напада у Паризу, Белгија је из државног буџета додала 400 милиона евра за рад обавештајних служби, а стручњаци сада отворено говоре да ове службе као и полиција хронично пате од недостатка новца. Белгијска обавештајна служба има само 600 агената што је смешно с обзиром на њену величину.
Европски ФБИ
Француски премијер Мануел Валс јуче је дошао у раније заказану посету Бриселу. Он је поновио да је потребан заједнички европски одговор терористима. Француски медији су пренели бројне анализе у којима доминира порука да је Европи потребан европски федерални истражни биро по узору на амерички ФБИ.
– Да би се прислушкивао и пратио један грађанин током 24 сата потребно је 36 агената – објашњавају француски аналитичари додајући да ни британска обавештајна служба нема тај капацитет.
Поред свега, Белгија је одавно постала средиште за трговину оружјем. Сваке године белгијска полиција заплени 6.000 цеви, исто колико и Француска која има шест пута више становника. Већи део оружја потиче са Балкана, из залиха преосталих после распада Југославије.
За спречавање терориста потребно је да полиције европских држава и САД промене методе и да се врате на класичне начине инфилтрирања и налажења сарадника у терористичким круговима. На то је прошле године упозорио Вилијам Бини, бивши високи официр НСА (Америчке обавештајне агенције) који је предвидео нове нападе у Европи. Масовно праћење преко интернета доводи само до тога да су службе засуте цунамијем података из којих не могу да издвоје оне који су битни.
Најава из Босне: Иду црни дани
Џихадистички портал на бошњачком језику Вијести умета објавио је вест о терористичким нападима у Бриселу и најавио “црне дане крсташким земљама од Исламске државе због непријатељстава и борбе коју воде против ње”.
– Неколико војника Хилафета је кренуло у напад опасани експлозивним појасевима, носећи са собом експлозивне уређаје и калашњикове, нападајући прецизно одабране мете у Бриселу. Оно што следи биће још жешће и горчије – наводи се на овом порталу који објављује медијски материјал Исламске државе.
Чак и да се сада повећају буџети обавештајних служби, потребно им је време да се реформишу и постану ефикасне. Времена, међутим, нема и свима је јасно да је Европа немоћна.
Потера за главним бомбашем
Белгијски државни тужилац Фредерик ван Лев саопштио је данас да се за трећим атентатором са бриселског аеродрома још трага. Из његовог саопштења проистиче да су ухапшене две особе осумњичене за нападе и да међу њима није вођа Нажим Лахрауи.
Избегао три напада
Белгијски фудбалски репрезентативац Џејсон Денајер у последњих 10 дана чак три пута је избегао терористичке нападе. Играч Манчестер Ситија на позајмици у Галатасарају, прво је 13. марта неколико минута по завршетку утакмице у непосредној близини стадиона Мајис у Анкари преживео ауто-бомбу. Шест дана касније, бомбаш самоубица извео је напад у Истанбулу у близини места где Денајер станује.
У Брисел је на припреме репрезентације Белгије стигао дан уочи терористичког напада.
Тужилац је прецизирао да су нападе починили браћа Калд и Ибрахим Ал Бакрауи. Ибрахим је себе и путнике разнео експлозивом на бриселском аеродрому, док је Калд то исто учинио у метроу. Трећи осумњичени, Нажим Лахрауи, преживео је јер му се на аеродрому није активирала бомба у торби која је садржала највише експлозива.
Лахрауи је био саучесник у организовању прошлогодишњег напада исламских терориста у Паризу, заједно са вођом ћелије Салахом Абдесламом, који је недавно ухапшен у Белгији.
Близнакиње остале без мајке
Перуанка Аделма Тапиа Руиз (37) је прва идентификована жртва напада. Она је живела у Бриселу, а на аеродрому је била са супругом Кристофом Делкамбеом, Белгијанцем, и четворогодишњим близнакињама. Девојчице нису повређене, јер су изашле да се играју непосредно пре експлозија.
Њен брат Фернандо Тапиа каже да је Аделма планирала да путује за Њујорк, где је требало да посети сестру.
Према наводима тужиоца у нападима на аеродрому и у метроу погинула је 41 особа, а више од 270 је рањено.
Такође је прецизирано да је захваљујући информацијама таксисте који је превозио терористе на аеродром полиција у стану одакле су они кренули пронашла још 15 килограма експлозива, хемикалија и ексера спремних за самоубилачке појасеве. Објашњено је да су терористи грешком позвали мање такси возило, а не комби, па зато толика количина експлозива није могла бити пребачена до аеродрома.
Белгијски федерални тужилац изјавио је да је Ибрахим Бакрауи оставио опроштајну поруку у компјутеру који је пронађен у канти за ђубре. Терориста је навео да се осећа све несигурније и да страхује да ће завршити у затвору.
Н. Јокић – Вести
