23.10.2012. – Убијени Срби очигледно нису људи
Као што се зна, ове године Нобелова награда за мир била је додељена ЕУ. За дорпинос јачању мира и демократије. На тај начин били су истакнути напори ЕУ на обједињавању Европе и њеном претварању из континента рата у континент мира.
Окрет у страну Брисела је изазвао радост европских политичара, сарказам европских грађана и недоумицу експерата и правобранилаца у читавом свету. По мишљењу последњих, ЕУ је тешко назвати основним миротворцем у савременом свету, па и унутар саме ЕУ постоје проблеми око национализма и ксенофобије.
У Русији је одлука Нобеловог комитета такође изазвала недоумицу. ЕУ је допринела формирању незаконите државе Косово на исконско српској територији и довела до тога да тамо руководе отворено криминали елементи, ЕУ је допринела бомбардовању Либије, на известан начин је била умешана у зверско убиство Моамера Гадафија, као и у све остале „револуције“ у арапском свету.
Навешћемо мишљење угледном руског економисте, председника компаније за експерстко консултовање Неокон Михаила Хазина:
– „За шта је ЕУ добила награду? За бомбардовање цивила у Србији 1999. године? За фактичку легализацију трговине наркотицима из Албаније? За 25% незапосленост у Шпанији и Грчкој? За признање персона и организација које живе људе сецкају на органе? Коначно, за идејно одустајање од библијских вредности и разорене породице? Не, набројана достигнућа нису ушла у извештај о разлозима доделе награде. Што је прилично чудно, награду додељује Норвешки парламент, који не само да активно подржава мултикултуралност (све до уништења сопствене нације), већ је подржао и бомбардовање градова Југославије, за шта се до данас није покајао“ – написао је он у свом чланку Елита Европе покушава да се оправда за будуће оптужбе. У интервјуу за Глас Русије Михаил Хазин развио је своју мисао:
– Догађаји у Југославији из 1999. године су у извесном смислу преломни моменат у историји савремене Европе. Први пут на европском континенту једне земље су бомбардовале цивиле других земаља. Разуме се, ЕУ је уложила много напора како би бомбардовање остало некажњено. Казнити некога у оквиру актуелног система ЕУ потпуно је немогуће.
Неко може да каже да су бомбардовању били подвргнути само војни и инфраструктурни објекти – наставља Михаил Хазин. Ипак извесни проценат ракета и бомби био је специјално намењен погађању стамбених четврти, у циљу моралног притиска и дезорганизације грађана Југославије. При томе ратови на територији ЕУ се званично не признају, а убијени Срби, у представи Норвежана, очигледно нису људи. Наставак текућих тенденција неминовно ће довести у најскорије време до крајње тешких последица. При томе рачунати на то да ће се све некако решити не треба, економски модел ЕУ се не мења, а у тој ситуацији криза не може да се не продуби, значи све противречности Западне Европе неминовно ће избити на површину.
– Модел савремене ЕУ пред нашим очима почиње да се расипа. И сасвим други људи ће долазити на власт, други принципи ће могуће лежати у основи нових односа у Европи. Пред новом влашћу ће се појавити проблем како да докаже своју легитимност. Најбољи начин да се то учини је да се претходна власт оптужи за кршење закона. Није искључено да ће наредних година у Европи нови људи који долазе на власт научити да врло пажњиво посматрају нека дејства претходних власти. Одговорност ће између осталог бити положена на ове који су криви за смрт десетина и стотина југословенских цивила. А то значи да у поимању актуелних власти треба сакупљати доказе да су они деловали исправно. И мени се чини да је то главни разлог зашто је ЕУ додељена Нобелова награда за мир. Али одговорност неће бити лако избећи, и у том смислу ја не завидим актуалном бриселској бирократији, она ће морати да одговори за много тога.
Према додели Нобелове награде за мир ЕУ можемо се односити на разне начине: озбиљно, са сарказмом или здравом дозом ироније, али чињеница остаје чињеница: ЕУ је добила Нобелову награду као објекат – излог либералног прилаза животу. Управо у њу нам нуде да гледамо и да узимамо пример када је реч о томе каквом идеалу води реализација либералних вредности. Постоји повод да се замислимо.
Олга Журављова,
