КИЈЕВ, МОСКВА – Битка између Брисела и Москве за превлађујући утицај у Украјини сада се, углавном, води на економском терену, констатују медији у Кијеву.
ЕУ нуди Кијеву асоцијативно чланство, а руски председник Владимир Путин корист од десет милијарди долара годишње, ако се “млађа сестра” прикључи Царинском савезу три чланице Заједнице назависних држава.
Председник Украјине Виктор Јанукович је током минуле седмице имао више сусрета са министрима спољних послова Холандије, Данске, Пољске и још неколико чланица ЕУ које су обећале подршку и помоћ Кијеву уколико до краја лета испуни све услове да би од Брисела добио споразум о придруживању.
Истовремено је секретар украјинског Савета за националну безбедност Андреј Кљујев боравио, заједно са лидером опозиционе партије Баткившћина Арсенијем Јацењуком, у Бриселу, где се конкретно са представнцима ЕУ разговарало о условима које треба испунити у наредна четири месеца да би се споразум о асоцијацији потписао у септембру.
Кљујев и Јацењук су, како преноси агенција УНИАН, оценили да њихова земља може испунити 71 услов ЕУ да би постала асоцијативни члан Уније. Вођа Баткившћине је предложио да се у украјинској Врховној ради (националном парламенту) оснује специјална депутатска комисија за убрзану израду закона усмерених на евроинтеграције.
Путин је, приликом традиционалног годишњег одговора на питања грађана Русије, указао да би Украјина, уколико се придружи Царинској унији, у којој су за сада, поред његове земље, Белорусија и Казахстан, годишње имала економску добит од приближно десет милијарди долара.
Таква добит би уследила не само због знатно нижих цена руског гаса, већ и других погодности које би украјинска предузећа имала на тржишту Царинске уније, тврди Путин који је раније ове године, приликом разговора са Јануковичем, покушао да укаже свом украјинском колеги на велику корист за његову земљу ако уђе у Царинску унију.
Украјина је за сада ставила до знања да би прихватила статус посматрача у Царинској унији, али из Москве је брзо стигао одречан одговор и савет да се Кијев мора, на крају, определити да ли ће се чвршће економски везати за Русију или ЕУ.
Виктор Јанукович и Владимир Путин / Фото: Архив
Колико је Русији стало до Украјине довољно говори и чињеница да је у Кијев допутовао и економски саветник председника Русије Сергеј Глазјев, у покушају да “преломи” своје украјинске домаћине и објасни им да будућност њихове државе лежи баш у Царинској унији.
Глазјев се није либио ни да запрети Кијеву, уколико закључи асоцијативни споразум са ЕУ, да ће му врата Царинске уније у том случају бити затворена.
Гласила у Кијеву, почев од националне ТВ до штампаних медија, помно прате и најновије изјаве челника Гаспрома Алексеја Милера и портпарола те компаније Сергеја Купријанова који су указивали на немогућност стабилног снабдевања гасом европских потрошача кроз украјинске цевоводе.
Непосредно после Милера и Купријанова огласио се и вицепремијер Украјине Јуриј Бојко оценом да је главни проблем у односима две земље раније потписани “нељудски гасни уговор” који присиљава Кијев да од суседне земље преузима све мање тог енергента, јер није у стању да плати “астрономску цену” плавичастог горива који је лане износила више од 420 долара за хиљаду кубних метара.
Лане је Украјина купила од Русије око 32,8 милијарди кубика гаса или за око петину мање него претходне године, а у првом кварталу 2013. те набавке су још драстичније скресане, јер у Кијеву тврде да су нашили “други начин да дођу до јефтинијег гаса”, док у Москви поново сумњиче своје украјинске партнере за “непоштене гасне игре”.
Танјуг
