ЕУ од Србије прави концетрациони логор!

Мађарска ће дуж 175 километара границе са Србијом подићи жичану ограду високу четири метра да би спречила прилив илегалних миграната на своју територију! Ово радикално решење за проблем који последњих година мучи европске земље, а посебно након разбуктавања ратних сукоба на Блиском истоку, саопштио је мађарски министар унутрашњих послова Петер Сијарто.

Припреме треба да буду завршене до наредне среде – прецизирао је Сијарто претходну најаву мађарског премијера Виктора Орбана. Подсећамо да је Орбан, већ познат по искакању од политике ЕУ у многим сферама, пре пар дана дословно поручио:

– Није у реду да нам шаљу избеглице, оне морају бити заустављене на територији Србије. Ако треба, физички ћемо затворити границу.

Очекује се да Влада Србије поводом овакве одлуке северног суседа званично заузме став на првој наредној седници. У међувремену, реаговао је премијер Александар Вучић, који није крио да је “изненађен и шокиран” одлуком власти у Будимпешти.

– Ја мислим да решење није у подизању зидова, нарочито ако неко за то није крив. Србија не може бити крива за мигранте, јер смо ми само транзитна земља. Нико не може Србији ништа да приговори. За шта је Србија крива? За кризу у Сирији, због сукоба Исламске државе, Курда?! Србија је само транзитна земља, они нису ушли кроз Србију, већ територију ЕУ, кроз Бугарску и Грчку – рекао је премијер новинарима у Норвешкој, где је боравио у званичној посети.

Фајон: Враћање у камено доба

План да се подигне зид критиковала је јуче и регионална представница Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице Кити Мекинси.

“Право на тражење азила спада у неотуђива људска права и ми смо забринути због намере да се људи спрече да га користе “, рекла је Мекинси.

– Затварање границе, и то физичким путем, увредљиво је у доба шенгена. Поново поставити границе би значило вратити се у камено доба, када су у питању људска права и слобода кретања, један од основних принципа ЕУ – коментарише Тања Фајон, посланица Европског парламента.

Србија, како је поручио, неће подизати зидове према суседним државама са чијих територија долазе мигранти и неће “живети у Аушвицу”, али је нејасно како ће спречити одлуку Мађарске. То би могла да учини само администрација у Бриселу која се за сада званично не оглашава. Реаговао је тек комесар за људска права Савета Европе и то преко свог Твитер налога.

Пастор подржава Будимпешту

Један од ретких који показује неку врсту разумевања за одлуку Будимпеште је председник Скупштине Војводине и Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор. Он истиче да се “у нормалном саобраћају грађана ништа неће променити”, а да ће бити отежан прелаз само мигрантима.

– Људи из правца југа Европе у огромном броју прелазе у Србију, а даље у Мађарску. Колико сам обавештен, ограда коју Мађарска намерава да подигне према Србији неће бити на граничним прелазима, већ у зеленом појасу – каже Пастор.

– Мађарски план је лоша идеја. Треба се усредсредити на то да се мигрантима омогући приступ азилу, а не да се спречи – написао је Нилс Муижнијекс.

Да је ово питање за ЕУ, а не за Србију свесна је и министарка у Влади Србије Зорана Михајловић. Она је поновила ставове премијера и грађанима Србије упутила “утешну” поруку да овакав потез није однос ЕУ према Србији.

За депортације 11,3 милијарде евра

Европске државе потрошиле су 11,3 милијарде евра у последњих 15 година на депортације неколико милиона илегалних миграната, а 1,6 милијарди на контролу граница, наводи се у студији удружења европских новинара и осталих организација. Истовремено, мигранти су платили 15,7 милијарди евра кријумчарима да им помогну да стигну у “обећане земље”.
У просеку, депортовање једне особе кошта 4.000 евра, од чега половина одлази на покривање трошкова превоза.
– Позивам ЕУ да помогне Србији да заштити своје границе са земљама из којих мигранти долазе, а то су, пре свега, Грчка и Бугарска, чланице ЕУ. Србија већ прихвата велики терет обавеза на своја леђа, иако нисмо у Унији – поручио је и српски министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Џамија пуна азиланата

Исламска верска заједница у Македонији позвала је власти у Скопљу да преузму обавезе и обезбеде смештај избеглицама које су привремено збринуте у џамијама како би верници могли да изводе религиозне обреде за време рамазанског поста. Македонске власти су пре два дана четири вагона миграната сместили у џамију у Куманову.
Македонско Собрање је на седници владе разматрало измену Закона о азилу, којим се предвиђа да мигранти имају рок од 72 сата да поднесу захтев за азил или да напусте земљу.

На који начин ће Брисел спречити десничарску владу Виктора Орбана да усред Европе подиже нови Берлински зид остаје нејасно. Поготову што је одлука Мађарске уследила само дан после неуспешног састанка министара унутрашњих послова земаља-чланица ЕУ да донесу хитан план о распоређивању хиљада миграната. Познато је да богатији и севернији део Старог континента ни до сада није успео да усагласи заједничку политику према илегалним мигрантима, па су јужне чланице ЕУ, пре свих Италија, биле прве на удару и на највећем трошку. Иако у ову медитеранску земљу са великим привредним и финансијским проблемима ретко ко од несрећних људи из ратом разорених земаља и жели да се задржи.

О огради две владе 1. јула

Мађарски министар Сијарто је рекао да су се власти одлучиле на овај потез након што су регистровале да је током првих шест месеци ове године преко границе са Србијом прешло 57.000 илегалних миграната, махом Сиријаца, Ирачана и Авганистанаца са ратом захваћених подручја. О радикалном потезу северног суседа биће речи и на заједничкој седници влада Србије и Мађарске, 1. јула у Будимпешти.

Како испоштовати једно од основних људских права – права на слободу кретања – а како истовремено не дозволити урушавање сопствене економије због огромног прилива људи с Блиског истока и Африке, проблем је који Брисел за сада не уме да реши. Огорчени грађани у сиромашним балканским земљама које нису чланице ЕУ, али као транзитне имају проблем са мигрантима, поручују да би државе које су учествовале, преко својих обавештајних служби или војно, у рушењу режима у североафричким земљама и на Блиском истоку, требало да буду крајње исходиште миграната. Да није било њихове “помоћи” у довођењу “демократије”, тачније у изазивању грађанског и међуверског рата, не би било ни ове “сеобе народа” у другој деценији 21. века.

Ј. Арсеновић – Вести