ЕУ од Србије захтева да преосталу српску муку на Косову и Метохији препустимо ножу шиптарских терориста

Поглавље 35, с радним називом “остала питања” најтежа је тачка у преговорима о приступању Србије ЕУ, а прва тема је нормализација односа Београда и Приштине.

“Вести” доносе детаље из последњег интерног бриселског документа за преговоре у ком се описује се ситуација на терену, представљају закључци на које се Београд обавезао потписивањем Првог бриселског споразума (из априла 2013) као и Споразума од енергетици и телекомуникацијама. Од Београда очекује да обустави финансирање и подршку српским општинама (тј. привременим општинским органима и службама )у циљу ускла­ђивања са законима Косова. Брисел закључује и да то није учињено и да “Србија наставља финансирање и подршку српских структура”.

Без српског печата

Од владе у Београду очекује се и да “подстиче општине на северу Косова на пуно поштовање косовских закона, посебно када је реч набавци и коришћењу општинских печата и ознака у складу с косовским законима. Закључује се да Београд “генерално не обесхрабрује” тај процес и да се “ускла­ђеност власти четири српске општине на северу с косовским законима побољшала у односу на 2014, као и њихова сарадња с Приштином.”

– Косовско Министарство за локалну самоуправу редовно прати рад скупштина општина. Општине морају да побољшају учинак када је реч о коришћењу општинских печата и ознака у складу са косовким законима – наводи се у интерном документу.

Укидање српских судова

Брисел у Београду очекује и законодавно укидање српских судова. Односно, усвајање специјалног закона у вези са институцијама српског правосуђа на Косову, а које су предвиђене Законом о седиштима и подручјима надлежности судова и тужилаштава. Такође и да, према потреби, квартално достави информације о плаћеним надокнадама пензијско осигурања за судско особље, Косовским саветима судија и тужилаца.

Када је реч о Заједници српских општина (ЗСО) од Србије се очекује да “доприноси наставку процеса израде Статута у оквиру договорених рокова и у складу са косовским законима, Првог споразума и споразума од 25. агвуста 2015. гдоине”, као и да осигура “јавност финансирања” ЗСО. Брисел закључује и да “косовска влада још није дала мандат тиму именованом 30. јуна прошле године да приступи изради Статута ЗСО.”

У Приштину по лиценцу

ЕУ сматра да је пред Србијом да настави с процесом нормализације односа косовског КОСТТ-а и Електромрежа Србије (ЕМС). Такођ­е, и да подржи чланство КОСТТ-а у европске организације и Европску мрежу оператера преносног система за електричну енергију. ЕУ подсећа да се Србија обавезала да на северу КиМ оснује компанију “Електросевер” и затражи од Приштине лиценцу за снабдевање струјом, али да то до сада није учинила. Брисел тражи и да Београд реши питање менаџмента електране на језеру Газоводе који је поставила држава.

Брисел од Србије очекује и да квартално даје информације надлежнима у Приштини о исплаћеним пензијама српским полицајцима који су интегрисани у Косовску полицију, “по потреби, надлежним органима на Косову”. Закључује се да то Србија још није учинила.

Укидање Цивилне заштите

Брисел наводи да је Србија крајем прошле године обавестила Европску службу за спољне послове да је при крају процеса да сво особље у правосуђ­у и обезбеђ­ивању просторија буде интегрисано у косовски систем у договореном датуму, 10. јануара 2017.

– Након закључака везано за правосуђе од 30. новембра 2016. године Србија се ангажовала и обавестила Европску службу за спољне послове 9. децембар 2016. да је при крају процеса да сво особље буде интегрисано са ефектом за договорени датум, 10. јануар 2017. године. Србија је обавестила Европску служба за спољне послове 9. новембра 2016. о престанку мандата за сво судско особље које жели да се интегрише са ефектом на уговорени датум именовања, 10 јануар 2017. Договорена процедура прекида раних односа још није завршена. Два стране морају да договоре нови крајњи рок за престанак радних места за службенике у правосуђу и да поднесу доказ о престанку радног односа – наводи се у закључцима ЕУ.

Брисел очекује и укидање српских судова и тужилаштава на Косову. Такођ­е и да Косовским саветима судија и тужилаца, према потреби, квартално достави информације о плаћеним надокнадама пензијско осигурања за судско особље.

Дуг за кирију 37.243 евра

У радном документу је и поражавајући податак да власти у Београду не плаћају закуп просторија које користи српски официр за везу, Дејан Павићевић.
– Србија обезбеђује службенику за српски везу у Приштини неопходну административну подршку али још платила кирију за просторије, (чији је дуг, закључно са децембром 2016. године био 37,243.27 евра) упркос јасном споразуму са ЕУ – наводи се у документу. Од Београда се очекује да доследно поштује одредбе за размену званичних посета, а закључује да у неким приликама власти то не поштују. Додаје се да официру за везу Приштине у Београду, српске власти, обезбеђују безбедоносну подршу и приступ српским саговорницима.

Када је реч о цивлној заштити од Србије се очекује да усвоји неопходне прописе о престанку исплате плата и обезбеђивање финансијских средстава за цивилну заштите на Косову, такође се закључује да то Србија још није учинила.

Ј. Л. Петковић – Вести