Oдлука Европског савета да не отвори преговоре о придруживању Северне Македоније и Албаније Европској унији је отрежњујућа за цео западни Балкан, а нарочито за оне који сматрају да су велике жртве сигуран пут ка добијању наклоности Брисела. Нарочито је, ипак, драстичан пример Северне Македоније, која је, уз промену устава, променила чак и име државе.
После шестосатне драматичне ноћне расправе сагласност у Бриселу није постигнута чак ни око „утешног” текста саопштења, које би, уместо одлуке о отварању преговора, послало позитивне поруке Скопљу и Тирани као подстицај за даље ангажовање у вези са овим питањем.
Председник Европског савета Доналд Туск је јуче поподне рекао да се разговор о почетку преговора о приступању ове две државе одлаже за пролеће идуће године.
За Северну Македонију и Албанију током расправе шефова држава европских земаља „нешто је кренуло по злу”, како је рекао италијански премијер Ђузепе Конте. Добре вести нису уследиле чак ни под притиском да ће репутација ЕУ бити доведена у питање пошто нису испунили политичко обећање да ће наградити кооперативност руководства ових држава. Проблем и јесте настао због тога што су преговори о приступању обећани на политичком нивоу, али се у ЕУ тренутно одвија прекомпозиција снага.
Уместо тога, за западни Балкан су остала „на снази” сва упозорења ЕУ о опасностима које вребају на овом простору, у виду корупције, кршења владавине права или опасности од нерешених територијалних питања.
Француски председник Емануел Макрон је остао неумољиво при ставу да проширења нема док се ЕУ не реорганизује. То нису променили ни бројни захтеви за азил албанских грађана ни промена имена државе на коју су Македонци пристали ради приступања НАТО-у. Грчка је блокирала чланство Македоније у НАТО-у због имена које је за њих носило територијалне амбиције, а онда је спор готово експресно решен после 27 година.
Упркос упозорењима већине лидера ЕУ да ће унија изгубити кредибилитет, Макрон је одлуком да државе прво треба да испуне све услове за кандидатуру показао да неће да иде за америчким државним секретаром Мајком Помпеом и „санира терен”. Чак ни упркос јасним упозорењима америчког високог функционера на ризике од кинеских инвестиција у осетљиву технологију на овим просторима. Како је Помпео рекао почетком овог месеца у Охриду, Кина „може да искористи мито да би на Балкану добила уговоре о инфраструктури”, а грађани Северне Македоније би требало да се ослоне на „своја срца и мисли” док се крећу напред, а не на „руске ботове и тролове на друштвеним мрежама”.
У борби против лажних вести и вероватно ванредних избора, које већ тражи опозициона странка етничких Албанаца, македонски премијер Зоран Заев има сужен манипулативни простор. Остаје још само нада да ће до краја године, или можда на пролеће, Северна Македонија бити примљена у НАТО, али ће, како је Заев обећао, до 2024. године македонски буџет морати да обезбеди издвајање од два одсто за војну потрошњу.
Док је за потписивање Преспанског споразума, који је отворио приступ Северне Македоније НАТО-у, требало имати „огромну стратешку визију и храброст”, како је рекао први човек Алијансе Јенс Столтенберг у фебруару приликом потписивања Приступног протокола Скопља са 29 других чланица – за отварање поглавља са ЕУ потребно је испунити неку другу листу услова.
Током расправе у случају Албаније Холандија, Данска и Шпанија су сматрале да је рано за отварање преговора због спорог напретка у реформама. Медији извештавају да су Француска, Немачка, Холандија и Данска биле за то да се о тој теми разговора у Бриселу у априлу идуће године или на самиту ЕУ–западни Балкан, у Загребу следећег маја. Постојала је и иницијатива да се процес за Северну Македонију одвоји од Албаније, како би Скопље имало више шанси на успех, али ни та идеја није добила подршку. Бриселски портал „Еврактив” навео је да су се томе успротивиле Грчка и Италија.
Јасну анализу стања у ЕУ поводом неуспеха Северне Македоније и Албаније да направе корак ка Бриселу дао је бугарски премијер Бојко Борисов, рекавши да је и недавно одбацивање три кандидата за нове европске комесаре у Европском парламенту погоршало политичку ситуацију у ЕУ и да су различите политичке групе у парламенту ратовале између себе. Државе чланице Вишеградске групе подржале су проширење у случају обеју држава, али против Пољске, Мађарске и Румуније се воде процеси због кршења владавине права. Борисов је прилично „неувијено” рекао: „То ће бити велика грешка. Онда не треба да се чудимо ако дођу џихадисти или се у региону повећа утицај Турске, Русије, Кине или неког другог. Ако нас не занимају Северна Македонија и Албанија, занимаће неког другог. Неће бити вакуума.”
Аутор: Биљана Митриновић, ПОлитика.рс
