КАКО се распетљавао косовски чвор и трасирао пут ка Европи, тако се „отварао“ актуелни Устав Србије. Цитирали су га и они који би га мењали од самих корица до оних који не би ни слово мењали. Ови први су све гласнији.

Откад је постигнут Бриселски споразум и Србија формално отпочела преговоре са ЕУ, заговорници уставних промена сада се позивају и на те промењене околности. Упркос врло шареној листи предлога, сви су готово једногласни да треба постићи широк консензус и о „једном трошку“ избрисати и дописати све што треба. А тражи се: смањивање броја посланика, измене око финансирања Војводине, промене одредаба о мањинским правима, изборном систему, регионализацији, правосуђу…

Бивши судија Врховног суда Србије Зоран Ивошевић заступа став да Устав треба мењати, али уједно позива на опрез:

– Јесам за промене, али не по цену одрицања од дела територије. Толику цену није платила ниједна чланица ЕУ.

Лидер ДСС Војислав Коштуница сматра да су уставне промене управо увертира у такав сценарио и указује да нико никада није навео ниједан аргумет који би указивао да је Устав на било који начин препрека напретку државе:

– Његова измена се тражи да би се најпре отело Косово, а потом Војводина и други делове земље. У том плану за разбијање Србије потребно је најпре направити било какву, па и најмању промену Устава, а онда би уследила права промена која се, пре свега, односи на избацивање преамбуле.

Управо преамбула, по којој су Косово и Метохија саставни део Србије, изазива највеће полемике. Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима Београда са ЕУ, међутим, тврди да тај део Устава није на „европском столу“:

– Све државе која улазе у ЕУ морају да ускладе уставе са европским законодавством. Признавање независности КиМ или преамбула уопште нису тема међу званичницима. А, ни међу самим чланицама не постоји јединство око тог питања.

Ивошевић објашњава да су промене Устава неопходне зато што је донет на брзину, што су га пратиле сумње око регуларности референдума, зато што има много грешака, чак и граматичких… Као пример, он наводи да је за скидање имунитета Владе, по једној одредби, задужена управо Влада, док је по другој то дужност парламента:

– Уопште није пристојно да у једној уређеној земљи највиши правни акт има толико грешака. Али, све док је на снази, морамо га примењивати са свим његовим манама.

Тања Мишчевић указује да, када је реч о европским интеграцијама, има још доста времена за промену Устава:

– Усклађивање са европским нормама може да се ради све до пред сам улазак у ЕУ. То значи да би могао да се организује истовремено референдум и о чланству и о Уставу. Дотад може да се прецизно утврди шта је све потребно изменити, јер не мења се највиши државни акт мало-мало.

Националом стратегијом реформе правосуђа 2013-2018. већ је предвиђено разматрање промена Устава.

– Процес евроинтеграција захтева значајно унапређење квалитета и ефикасности правде, као и независности, одговорности и стручности носилаца правосудних функција – каже за „Новости“ помоћник министра правде и шеф преговарачке групе за Поглавље 23 Чедомир Бацковић. – Зато је Комисија за спровођење стратегије формирала радну групу за разматрање уставних промена коју чине четири универзитетска професора уставног права, као и представници судија, тужилаца и Министарства правде.

НАРОД ТЕШКО “ПРЕСКОЧИТИ“

БРИСЕЛ и сви који праве планове за промену Устава, морају да знају да им на том путу стоји огромна препрека коју је најтеже прескочити, а то је народ Србије. Ко се усуди да предложи промену Устава мораће и народу да објасни да треба на референдуму да се одрекне своје земље. Неће бити да се српски народ може на референдуму одрећи дела Србије, јер је тако наредила ЕУ. Напротив, пре ће се Србија одрећи ЕУ и прогласити политичку неутралност, која нам гарантује очување нашег Устава, и која гарантује слободу Србије – каже Коштуница.

Новости