ЕУ помаже Вучићу да обесмисли бојкот

Након пропасти „разговора“ власти и дела опозиције које је у Србији ЕУ организовала и финансирала преко ЕПП и Сорошевих невладиних организација, ЕУ сада прелази у фазу 2: разговоре између парламентарних странака власти и опозиције у Скупштини Србије, којима ће посредовати немачки ЕУ-ЕПП-парламентарац Мекалистер. Подсећамо да је Мекалистер политичар опште праксе који ради по налогу Ангеле Меркел, један од лидера њене ЕПП групације у ЕУ парламенту, чији је и СНС члан.

ЕУ зна да је најбољи начин да се обесмисли бојкот, да се “наговоре” неке странке да одустану од бојкота. Бојкот који не подржавају сви губи свој смисао. Циљ ових “разговора” је да се разбије јединство истинске опозиције у подршци бојкоту тако што ће СНС учинити неке суштински небитне концесије, које ће бити искоришћене да неке странке одустану од бојкота и имају за то оправдање. ЕУ ће им онда дати своју пуну подршку.

Колико год се то нама свиђало или не, ЕУ, пре свих Немачка Ангеле Меркел, подржава Вучића и све друге послушне аутократе на Балкану. ЕУ је показала и доказала да је у ствари не интересује ни слобода медија, ни владавина права, ни фер и поштени избори, ни борба против корупције.

ДЈБ већ дуже од годину дана указује на чињеницу да се целим Балканом управља из Берлина и да Берлин и ЕУ директно и индиректно подржавају аутократе на Балакну и саучесници су у тренутном стању у свим земљама Балкана.

Опозиција (СзС, ПСГ и ДЈБ) треба да истакне КРАТАК списак јасних захтева разумљивих свим грађанима Србије, да на њима инсистира до њиховог испуњења, под претњом бојкотом. Учешће странака које себе зову опозицијом, а које кокетирају са влашћу (ту спадају ЛДП, Лига, СРС, ДСС, Шапић, ПОКС и многи “десничарски” покрети) нису неопходни да би претња бојкотом успела. Бојкот сам по себи није циљ, већ средство да дођемо до циља. А циљ су фер и поштени избори.

Да би претња бојкотом успела, цела камапања за бојкот би морала да се уозбиљи. Велика листа захтева звучи неозбиљно и више личи на изговор, него на искрену жељу да дођемо до фер и поштених избора. Захтеви морају бити такви да их сви грађани Србије без обзира на то како гласају, прихвате као озбиљне и пожељне. Нпр. захтев да власт прихвати техничку владу до избора великом броју грађана звучи као покушај да се до власти дође без избора и оцењују га као потпуно нереалан. Захтеви морају да буду реални.

Избегавање да се одреди ниво излазности за успех бојкота, тврдње да ће бојкот бити успешан без озбира на излазност, или још горе пароле “што већа излазност то већи успех бојкота”, звуче грађанима као страх од постављања достижног циља и прање руку за случај неуспеха. ДЈБ сматра да права опозиција треба да постави циљ да камања за бојкот обори излазност на испод 40%. Да бисмо ово остварили, морамо имати јасан план контроле избора на бирачким местима без озбира на чињеницу да их бојкотујемо, како бисмо спречили власт да манипулише резултатима бојкотованих избора, преварама подиже излазност и преводи странке које не могу да пређу цензус преко цензуса (ЛДП, Лига, СРС, ДСС, Шапић, ПОКС и други).

ДЈБ је дао свој предлог четири једноставна, свим гласачима прихватљива захтева за које би власт имала велики проблем да их одбије, јер су разумни:

1. Фер приступ медијима, пре свега РТС-у и независност регулаторног тела које треба да спречи злоупотребе медија у сврху пропаганде једне политичке опције.
2. Сређивање бирачких спискова – У Србији има мање од 5 милиона личних карата и преко 6.5 милиона бирача у бирачким списковима.
3. Снимање бирачких кутија, не бирача – Обезбеђивање камера које ће снимати бирачке кутије током изборног дана, и процес пребројавања гласова након затварања бирачких места.
4. Неограничен приступ изборном материјалу након избора. – могућност да сви грађани преко интернета након избора провере да ли је забалежено да су гласали (а они који нису гласали да провере да ли је можда неко гласао уместо њих) и истинска, неограничена контрола бирачког материјала кроз заједнички рад РИК-а и изборних листи како би се одмах, на лицу места, заједнички констатовале неправилности у џаковима и гласање мртвих и људи који живе у иностранству

Чињеница да Србија никада у својој новијој 30-годишњој парламентарној историји није имала задовољене ове услове, не треба да буде разлог зашто да их не уведемо сада. И чињеница да претходна власт није обезбеђивала овакве услове не сме да буде изговор садашњој власти да их не обезбеди.

Да је ЕУ искрена у својој прокламованој жељи да помогне стварање услова за фер и слободне изборе у Србији искористила би свој неупитан утицај на власт да је примора да те услове и створи. Уместо тога, разводњавајући тему и дајући релевантност лажној опозицији (ЛДП, ЛСВ и други), ЕУ пактично помаже власти да обесмисли претњу бојкотом на којој инсистира већи део опозиције.

ДЈБ упозорава да ову замку треба избећи. Претња бојкотом очигледно даје резултате, и у њој је потребно истрајати.

достајебило.рс