Kако процес приближавања ЕУ искористити за побољшање положаја Рома на Западном Балкану и пре пуноправног чланства? Тим питањем бавила се једна радионица у Берлину у склопу пројекта „Интеграција Рома 2020“.
Након истека Европске деценије интеграције Рома 2005-2015. показало се да су иницијативе за појачану интеграцију Рома у европским земљама и даље неопходан елемент мањинске политике – и то не само у земљама-чланицама Европске уније које су преузеле националне стратегије за интеграцију Рома, већ и у будућим чланицама.
Сада би, како се чуло на берлинској радионици пројекта „Интеграција Рома 2020“, који су заједнички покренули Савет за регионалну сарадњу (РЦЦ) и Фондација отворено друштво уз помоћ Европске уније, требало отићи још корак даље. Задатак тог пројекта је, како се то наводи у њиховој брошури, да „ради на јачању институционалних обавеза влада да у главне политике и национални буџет уврсте и испуне конкретне циљеве везане за интеграцију Рома“. Тиме би требало да се смањи друштвено-економски јаз између Рома и неромског становништва на Западном Балкану и у Турској. Један од механизама за постизање тог циља јесте и укључивање те стратегије у процес приближавања Европској унији.
Напредак у Србији
Kада је у питању Србија, највећа земља Западног Балкана с највећим бројем припадника ромске мањине, ситуација је, како за ДW каже Осман Балић, директор Лиге Рома Србије, узнапредовала у позитивном смеру.
„Нама је пошло за руком да питање Рома дигнемо у врх приоритета у процесу придруживања. Ми имамо посебан акциони план за Роме у оквиру процеса придруживања за Поглавље 23. и Поглавље 19 (запошљавање) што нам је веома битно. До сада није било таквих приступа ромском питању када се радило о преговорима са земљама попут Мађарске, Румуније, Бугарске и Хрватске“, рекао је Балић.
Ти процеси одвијали су се пре Деценије интеграције Рома 2005-2015. па још нису у пуној мери били захваћени и тим осетљивим политичким питањем, а након уласка тих земаља у Европску унију интересовање за питања Рома је спласнуло. То не би смело да се понови када су у питању будуће чланице. Зато је циљ питање интеграције Рома уврстити у сам преговарачки процес.
Неда Kоруновска, координаторка програма Ромске иницијативе при Фондацији отворено друштво указује на то да би и земље Западног Балкана на следећем састанку тзв. Берлинске иницијативе почетком јула у пољском Познању требало да усвоје заједничку изјаву којом се обавезују на укључивање питања интеграције Рома у основне политичке програме.
Kонкретни циљеви
Међутим, за разлику од досадашњих процеса проширења, питање интеграције Рома не би требало да се одвија кроз националне стратегије.
„Национална стратегија није мерљива категорија и можемо да је тумачимо и овако и онако. Наш је циљ да владе преузму конкретне, амбициозне, али и остварљиве циљеве у свим подручјима који су битни за Роме, као што је запошљавање, образовање и сл. Зато ће владе Западног Балкана у Познању потписати нову декларацију у којој ће се обавезати на одређене циљеве које саме желе да остваре током процеса придруживања“, каже Kоруновска.
У то спадају легализације ромских насеља или остваривање циљева похађања школа код ромске деце. Јер: „Стварно је срамота да пола ромске деце у Албанији и Црној Гори не завршава ни основну школу“, каже Kоруновска.
Не делују све реформе позитивно
Осман Балић свестан је да ће Роми благодети садашњег политичког деловања, што се конкретно односи и на програме запошљавања или образовања, у потпуности осетити тек у будућности.
Али неки елементи реформи које се одвијају кроз процес приближавања не делују на побољшање положаја Рома у друштвима Западног Балкана већ супротно. Kоруновска указује на један специфичан проблем. „У Македонији је рецимо нарочито занимљиво питање катастра и власничких књига некретнина. У склопу приближавања, Европска унија тражи да се земљишне књиге среде због тржишта. Роми који често живе на парцелама које нису укњижене у будућности че имати проблема“, каже Kоруновска за ДW.
Роми, народ у успону
У Босни и Херцеговини ситуација је по много чему, па тако и по питању интеграције Рома, због државног устројства специфична. Дерво Сејдић, активиста Ромског информативног центра из Сарајева закључио је да Роми у БиХ, упркос чињеници да је земља још далеко од статуса кандидата за пријем у ЕУ, профитирају од предприступног процеса. „Ромска заједница очекује да ће БиХ у процесу приближавања прилагодити своје законе на подручју социјалне и културне политике и политике заштите људских права“, рекао је Сејдић.
Упркос специфичности БиХ, Сејдић не сматра да су проблеми Рома у тој земљи другачији него у комшилуку. „Проблеми су исти: социјална и стамбена питања, питање образовања. Једино је у БиХ теже, јер за сваку одлуку морате имати три руке. А то је, ако погледате тренутну политичку ситуацију, све само не једноставно. На другим местима у региону то је ипак мало једноставније“, закључује Сејдић који каже да је оно мало што се за Роме постигне, заслуга активиста из невладиног сектора. Ипак он истовремено инсистира на даљем тражењу партнера у оквиру државних институција.
И поред свега наведеног, Осман Балић сматра да су Роми и у југоисточној Европи, као и другде у Европи, народ који последњих година бележи позитивне помаке управо захваљујући активностима на наднационалном нивоу. Ипак, исто тако је свестан да је отпор националистичких снага свуда у Европи још веома јак.
„Ми смо народ у успону и као такви смо кост у грлу десничарима, што се видело и на последњим изборима за Европски парламента када су, нпр. у Бугарској, десне странке гласове бирача скупљале отвореном мржњом против Рома“, каже Балић.
Дојче веле
