Институт Европска иницијатива за стабилност (ЕСИ) тврди да је постојећи модел европских интеграција пропао и предлаже да се државама западног Балкана уместо “европске перспективе” понуди нови приступ – чланство у Европском економском простору (ЕЕП). Kосовски аналитичар Ветон Сурои објашњава да би то земљама кандидатима омогућило приступ европском тржишту без пуноправног чланства, а ЕУ би добила време да реши своје проблеме. Према том моделу Србија би била као Швајцарска, а Kосово – Норвешка.
Ветон Сурои у ауторском тексту за “Kоха диторе” подсећа да је прошло 15 година од када је Северна Македонија, тада БЈРМ постала кандидат за чланство у Европској унији, али одатле није одмакла јер преговори нису отворени. Зато је, према тврдњама Суроија, дебата о томе када ће и да ли ће уопште Турска постати чланица Европске уније сада замењена дебатом када ће и да ли ће уопште шест држава Западног Балкана постати пуноправне чланице ЕУ.
ЕСИ тврди да је постојећи модел европских интеграција окончао француски председник Емануел Макрон одбијајући да се Северној Македонији и Албанији одобри датум за почетак преговора, док се сама ЕУ не реформише изнутра. Међутим, како пише Сурои, овам модел је пропао и пре Макрона, а истраживање ЕСИ је показало да главни критеријум за чланство није био напредак у реформама, већ политички захтеви које постављају земље чланице.
“Македонија је 2013. била боље припремљена од Србије и Црне Горе, али ове две земље су фаворизоване из политичких разлога. Из истих разлога, држава као Србија, са дугачком листом осуђених ратних злочинаца, добила је визну либерализацију као утешну награду за проглашење независности Kосова, док Kосово није”, наводи Сурои у ауторском тексту.
И док Брисел решава своје проблеме, ЕСИ предлаже нови приступ за интеграцију шест западнобалканских држава – чланство у Европском економском простору (ЕЕП). Овај модел је већ примењен 1994. године, када су у ЕЕП ушле државе које нису желеле да постану пуноправне чланице ЕУ – Норвешка, Швајцарска и Исланд.
Србија као Швајцарска, Kосово као Норвешка
Њима је понуђено да буду део заједничког европског тржишта без чланства у ЕУ, што је водило до тога да те државе ускладе своје законодавство и процедуре са ЕУ ако би се обезбедио слободан проток роба, услуга, капитала и људи, објашњава Сурои. Он даље наводи да би за балканске државе то значило да Kосово и Албанија постану, на пример, Норвешка, док би Србија и БиХ биле као Швајцарска.
Северна Македонија и Албанија које нису добиле датум за отпочињање преговора са ЕУ, Србија и Црна Гора које су у процесу придруживања, Босна И Херцеговина као нефункционална држава, и Kосово чију независност признаје већина чланица ЕУ, улазе у еру у којој је њихов некадашњи владалац Турска, која је кандидат од 1999. године.
“Kосовски пасош би у ЕЕП имао исту вредност као норвешки (за Велику Британију би била потребна виза), а српска шљивовица би имала исти приступ европском тржишту као швајцарски бренди “Вилијамс”. Белгијски инвеститор би имао исту правну сигурносту у БиХ, Албанији и Севеној Македонији као на Исланду”, каже косовски аналитичар.
Сурои тврди да су предности ове идеје очигледне – ЕУ би била ослобођена агенде придруживања док се бави својим проблемима, а шест балканских држава би се припремило за пуноправно чланство у ЕУ једног дана.
Са геополитичке тачке гледишта, то је порука неевропским државама попут Турске, Русије и Kине, као и неким арапским државама, да су европске границе заокружене у јединствен економски и политички простор.
Међутим, наводи Сурои, проблем је “слон у соби”. А у овом случају слон је нерешени конфликт између Kосова и Србије, као и ситуација у Босни и Херцеговини.
“Било је лако предложити Норвешкој да уђе у ЕЕП 1994, скоро 90 година пошто је прогласила независност и добила признање од Шведске. Није лако предложити да Kосово постане чланица ЕЕП, када га не признаје Србија, али ни пет земаља чланица ЕУ”, објашњава Сурои.
Међутим, он наводи да је у самом проблему можда и његово решење. “Можда би овај процес помогао да се заврши други процес – како решити српско-косовски конфликт са истовременим усласком Западног Балкана на заједничко европско тржиште”, оцењује Сурои.
Поред тога, Србија је већ изабрала друге слободнотрговинске савезе, попут Евроазијског, па је немогуће да истовремено има слободну трговину са Ирском и Шпанијом с једне, и Узбекистаном и Таџикистаном с друге стране.
“Kао и код сваке друге револуције, прво јепотребно да постоји политичка воља, а потом фокус на детаље”, закључује косовски аналитичар и додаје да шест држава Западног Балкана на самит ЕУ У Загребу, који ће се одржати у пролеће 2020. године, морају да дођу за конкретним политичким захтевима.
Н1 Београд
