Није стигао да се заврши самит ЕУ посвећен између осталог енергретским питањима, а европски комесар за енергетику Гинтер Етингер поново је привукао свеопшту пажњу за своју персону. У интервјуу за немачки Билд он је изразио забиринутост поводом тога да су неке земље међу којима је Румунија, Бугарска и Италија постале практично неконтролисане.
Тренутно линија поделе у ЕУ постоји посебно актуелна због унутарполитичких фактора пре свега у Немачкој – у домовини европског комесара Етингера. Крајем септембра тамо ће протећи општи избори, који могу радикално да преформатирају немачки политички простор. На карти су не само очување актуелне владајуће коалиције на челу са Ангелом Меркел, већ и судбина антиркизних програма читаве ЕУ повезаних са њеним именом. Госпођа Меркел последњих неколико година је морала практично непрекидно да се оповргава пред сопственим бирачима за отприлике 250 милијарди евра, издвојених за спас еврозоне Грчке.
Ова сума, чији значајни део је заиста извучен из џепова немачких пореских обвезника, чини преко 110% грчког унутрашњег бруто производа. Јасно је да је повратак ових средстава тешко могућ. Ипак главни проблем се састоји утоме да ако се грчки сценарио понови у Бугарској, Румунији и тим пре у Италији, немачким биргерима ће заиста бити тешко. А још теже ће бити оним немачким политичарима који проговоре о потреби спасавања истих тих Бугара или Румуна. У сваком случају, перспективе избора у бундестаг или на дужност федералног канцелара пред таквим политичарем ће бити затворене.
Главни учесници предизборних борби у Берлину то добро схватају. Етингер је један од најближих сарадника Ангеле Меркел из партије ХДС – што омогућава његовим опонентима да спроводе увредљива за Немце уопштавања у духу препорода немачке агресивности и експанзионизма. Тако развој ситуације у зони евра може да открије проблеме који су остали у Европи од доба другог светског рата, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов. Осим тога, по његовим речима, говорећи о перспективама развоја ситуације у ЕУ, треба узимати у обзир још две околности – распоред снага у овој организацији, као и чињеницу да се исти ти Мастрихтски критеријуми у ствари не своде само на параметре националног дуга.
– Ја брижљиво анализирам ситуацију и испоставља се да се већина наклања у корист земаља дужника. Другим речима, они могу да укину разне санкције Европске комисије. Сви ћуте и о томе да у Мастрихтске критеријуме спада и инфлација, незапосленост. О томе такође ћуте.
Индикативно је да финансијско-економске чињенице управо сада не говоре о увећању ризика везаних за Бугарску, Италију и Румунију. Шта више, Европска комисија на свом заседању у среду позитвно је оценила антикризне напоре Софије, Рима и Букурешта. Тако да примедбе према такозваним новим земљама ЕУ нису увек основане.
У септембру 2011. године Етингер је већ подигао буру у Европском парламенту, изјавивши да земље чланице ЕУ оптерећене претераним дуговима треба да спусте на пола копља своје заставе пред званичним зградама ЕУ у Бриселу. Заставе нису биле спуштене, а европски комесар је морао да се оправдава због својих речи.
Петар Искендеров,
