Атина — Грчка не сме да тражи од Москве помоћ и ниже цене руског гаса за грчка домаћинства, јер би тако нарушила политику ЕУ, упозорили су званичници из Брисела.

Атини је таква порука упућена у тренутку док грчки министар енергетике Панајотис Лафазанис и председник парламента Танасис Петракос с руским званичницима у Москви разговарају о олакшицама грчком становништву и пољопривредницима.

Повериоци грчког дуга, Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд, разматрају приспеле предлоге Атине за наставак реформи, што би требало да грчкој влади отвори врата за додатну финансијску помоћ, јер би иначе до 20. априла грчка држава дошла на ивицу стечаја.

У дуго очекиваним предлозима реформи, захваљујући којима би Атина могла рачунати на нову финансијску ињекцију од седам милијарди евра, јасне су замисли да те реформе не буду поново само “стезање каиша” за становништво и појачају пад производње и раст дуга, већ подстакну економски опоравак и плаћање дугова из “здравих извора”, поручили су званичници грчке владе.

Посланици владајуће немачке странке у Европском парламенту оценили су да су грчки планови за реформе недовољно јасни, уз оштро упозорење да влада грчког премијера Алексиса Ципраса не сме тражити помоћ Москве ако жели да добије даљу финансијску подршку ЕУ и Медјународног монетарног фонда.

Званичници у Москви су ставили до знања да би Русија могла одобрити Атини, ако то затражи, и финансијски кредит, али су немачки посланици у Европском парламенту Манфред Вебер и Херберт Ројл упозорили да се “Ципрас упустио у веома опасну стратегију” и да би “онај ко се игра ватром и сад тражи подршку Русије, могао добро опећи прсте”.

Премијер Ципрас треба идуће недеље да отпутује у Москву и састане се с руским председником Владимиром Путином.