з стратегије Европске комисије видљиво је да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да до тада треба да „напредују у приступним преговорима”. Овакву информацију објавио је хрватски „Јутарњи лист”, наводећи да је имао увид у документ који ЕК ускоро намерава да усвоји.
У плану који предвиђа чланство Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године пише да пре закључења приступних преговора морају да се реше и сви гранични спорови, јер ЕУ „не може, нити ће да увози такве проблеме”. То значи да би отворена питања о границама Србије, као и Црне Горе, требало да буду решена до 2023. године, као услов да две земље до тадa закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025. године. Овај нацрт још је заштићени документ, а коначна верзија требало би се да се усвоји и објави у фебруару 2018. године, што је најавио у свом годишњем говору о стању ЕУ и председник ЕК Жан-Клод Јункер, преноси Танјуг.
Државни секретар изјавио је да САД остају посвећене Европи и понудио јавну изјаву о подршци европским савезницима који су забринути за спољну политику под председником Доналдом Трампом.
Стратегија ће бити нека врста мапе пута до чланства, чини га конкретнијим и опипљивијим, али без гаранција и аутоматизма у пријему земаља кандидата, ако оне не буду спремне за чланство у предвиђеним роковима, рекли су за РТС извори у Бриселу. Наводи се и крај 2019. године као рок за постизање обавезујућег споразума о нормализацији између Београда и Приштине, што је међу кључним условима за чланство у унији.
Према истом извору прва половина 2018. биће веома значајна за Србију и Балкан – Бугарска као председавајућа ЕУ у овом периоду истиче интеграцију западног Балкана као свој приоритет, а после објављивања стратегије у фебруару уследиће и годишњи извештаји Европске комисије о напретку за све земље региона у априлу. У мају у Софији биће одржан заједнички самит лидера Балкана и ЕУ, а у јуну у Бриселу на самиту ЕУ доносиће се закључци и конкретне одлуке о следећим корацима у процесу проширења.
Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер изразио је очекивање да ће стратегија указати на пут којим земље кандидати треба да иду ка чланству у ЕУ, али и нагласити шта институције ЕУ и земље чланице треба да ураде као подршку партнерима и пријатељима на западном Балкану. Мекалистер је рекао за РТС да све земље Балкана имају европску перспективу, али да је председник ЕК Жан-Клод Јункер поменуо Србију и Црну Гору, јер су две водеће земље у процесу и већ воде преговоре.
Истовремено, у интерном документу Европске комисије о напретку Србије у поглављима 23 и 24 о владавини права наводи се да је у протеклих шест месеци Србија остварила мали конкретан напредак у успостављању система именовања судија и тужилаца и јачању улоге Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ) у надзору над правосуђем и тужилаштвом. Ову информацију пренела је Бета, указујући да ће на основу извештаја ЕК о напретку у области владавине права чланице ЕУ одлучити колико ће поглавља у преговорима са ЕУ Србија отворити на међувладиној конференцији следеће недеље у Бриселу.
Када је реч о финансијама оцена ЕК је, између осталог, да Србија озбиљно касни у усвајању новог закона о финансирању политичких партија као и закона о Агенцији за борбу против корупције. Додаје се, међутим, да је у области здравства које је посебно осетљиво Србија на време анализирала ризике од корупције у постојећим законима и на основу тога припремају се измене закона о здравственој заштити и закона о здравственом осигурању.
Аутор: Никола Белић, Политика.рс
