Жан-Клод Јункер, управо именован за новог преседника Европске комисије, запалио је озбиљне страсти својом изјавом о петогодишњој паузи у даљем проширењу ЕУ. Канцелар Немачке Ангела Меркел пожурила је да изјави да процес проширења не треба да буде замрзнут. А инцијатори предстојећег у септембру референдума о независности Шкотске сматрају да за време паузе ЕУ може да се прошири на рачун њихове земље.

У наредних пет година проширења неће бити – ова фраза коју је Јункер изговорио пред посланицима Европског параламента, веома је узбудила европску јавност. Нови шеф Европске комисије чак је објаснио да ЕУ треба да направи паузу у процесу проширења, како би консолидовала напоре постојећих 28 чланова. А то значи да петогодишњи застој може и да потраје. Јер актуална „консолидација“ ЕУ траје већ 10 година – од тренутка масовног проширења 2004. године.

Први је на порграмску изјаву Јункера очекивано реаговао Виљнус. Литванске власти традиционално болно реагују на све иницијативе које се тумаче као одустајање ЕУ од подршке Украјине, Молдавије и Грузије. Министар иностраних послова Литваније Линас Линкевичиус је позвао да се не прецењују такве изјаве које могу да подведу некакву црту – и добио је подршку европског комесара за питања проширења Ђтефана Филеа. Последњи је изразио наду да речи новог шефа Европске комисиј енеће бити интерпретиране као пауза у процесу проширења. А затим је своју реч у покренутој дискусији изговорила и федерални канцелар Меркел. Она се, истина, заложила не за републике бившег СССР, већ за балканске кандидате. Ми не намеравамо да одустајемо од процеса проширења ЕУ на рачун Балкана, изјавила је Меркел на маргинама балканског самита у Хрватској.

Настала ситуација сведочи о нарастању политичких противречности унута ЕУ, надовезаних на одсуство јасне регионалне политике дате организације. Против проширења се залажу оне снаге и политичари који сматрају да ЕУ треба пре свега да уведе социјално-економски и финансијски ред у сопственим редовима. Дати ток представља Жан Клод Јункер – бивши шеф Еврогрупе и присталица повећања ефикасности централних институција ЕУ. Он сматра да даље проширење ЕУ прети новим политичким и економским ризицима. И то иако данас пред Бриселом и даље стоје озбиљни задаци, посебно финансијског карактера – подсетио је у разговору за агенцију Росија севодња професор руске Финансијске академије Борис Рубцов.

Треба предузети строге мере и успоставити фискалну дисциплину у оквиру читаве ЕУ. Ако то не пође за руком, тада, несумњиво, перспективе читаве ЕУ као организације делују прилично проблематично.

Управо претходно масовно проширење ЕУ у многоме је и створило оне проблеме који су довели до актуалне финансијске кризе у ЕУ. Брисел се надау у економски напредак и није предузео реалне мере за реформисање организације – указао је у разговору за агенцију Росија севодња председник руске компаније економских консултација Неокон Михаил Хазин:

У ЕУ тренутно улазе земље са потпуно различитим типовима економије. Зато је било потреб но или зближити дате економске типове – или стварати стални ресурс за компензацију ових разлика.