ЕУ се изјашњава о узгоју ГМО

ГРАЂАНИ Европе ставиће узгој генетски модификоване хране под нову лупу. Тако ће се чак 500 милиона потрошача Европске уније изјаснити да ли на својим трпезама жели ГМО или пак органску производњу. Последњих година се број хектара под кукурузом монсанто 810 несразмерно повећава, па генетски модификовани организми заузимају 10 одсто пољопривредне земље. Међу онима који прихватају ГМО предњаци Шпанија, а у окружењу Румунија. Најбогатији, попут Немачке и Шведске – смањују своја ГМО поља.

Европски комесар за пољопривреду Дачијан Чолош започео је напад на генетски модификовану храну. Он је позвао становнике Европске уније да се изјасне о томе да ли желе развој органске пољопривреде или ГМО. Тако ће се укупно 500 милиона потрошача у ЕУ имати прилику да кроз упитник да свој став о томе које намирнице жели да купује. Консултације су отворене до 10. априла и анонимне су.

Термин органски означава храну која није генетски модификована, а потрошачима у ЕУ се поставља питање да ли је то добар разлог за опредељивање за органске производе. Додатна питања су и да ли животиње из органског узгоја треба да буду храњене производима из органске пољопривреде и која је улога етикетирања производа.

КУКУРУЗ И КРОМПИР УЗГОЈ генетски модификованог кукуруза монсанта, тип мон 810, сада забрањује шест земаља ЕУ – Француска, Немачка, Аустрија, Грчка, Мађарска и Луксембург. Мутирани кромпир није дозвољен у Аустрији, Луксембургу и Мађарској, због бриге да он повећава проблем отпорности на антибиотике, код животиња, али и у лечењу људи.

Поставља се и питање заједничког постојања генетски модификованих производа и органске пољопривреде, као и утицаја нових прописа везаних за обележавање робе.

Регулатива ЕУ каже да свака земља еврозоне може сама да регулише заступљеност пласмана и промета ГМО, па је површина под овим организмима и даље мала. Статистика показује да су генетски модификовани усеви лане заузимали 114.525 хектара од укупно расположивог 110 милиона хектара. Од 27 чланица Уније, 19 је рекло „не“ за генетски модификоване организме.

– Када се ГМО тек појавила, Европска унија се сагласила да без дозволе свих чланица, неће прихватити овакву производњу – каже Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду. – Накнадно су донели одлуку, под притиском Америке, да свака земља може појединачно да одлучује и да примат има национално законодавтство.

Према Шеварлићевим речима, земља под највише ГМО хектара је Шпанија, поготово када је у питању парадајз, а затим и Пољска. У региону највише генетски модификованих поља има Румунија.

– ГМО је потпуно либерализован у Румунији, где су парцеле продаване странцима за 50 до 150 евра по хектару – додаје Шеварлић. – Највише површине је под сојом.

На другој страни је Немачка. Према Интернационалној служби за набавку пољопривредних биотехничких апликација, ова земља је, након пресуде суда у Стразбуру о утицају ГМО, дозволила производњу ГМО хране на симболичних 19 хектара. Шведски пољопривредници обрађују „мутиране“ организме на свега 16 хектара, Мађарска је у поступку забране увоза.

ОГРАЂУЈУ ГМО ПОЉА

ДРЖАВЕ попут Италије и Словеније донеле су закон о томе да се органска поља одвајају по регинима од генетски модификованих. Тако су направили посебне зоне по земљи у којима се баве узгајањем мутиране хране.

Новости