НАЈПРЕ повериоци и акционари, а затим и штедише с улозима већим од 100.000 евра сносиће терет спасавања „посусталих“ банака – суштина је предлога о којем су се сагласили министри финансија ЕУ за суочавање са серијом проблемима у банкарском сектору.
Глобална финансијска криза, додатно продубљена дужничким проблемима у еврозони, тешко је погодила банкарски сектор. Терет спасавања банака широм ЕУ, од Кипра до Ирске пао је на пореске обвезнике, пошто су државе упумпавале милијарде евра током протеклих неколико година за гашење банкарског „пожара“.
У сваком од случајева, владе су морале да плате цех спасавања банака, што је увек рађало страх да губици могу да буду већи него што држава може да апсорбује. Проблем је само отежан чињеницом да се већина влада еврозоне ослања на своје банке за позајмице.
Кипарски случај пре неколико месеци проблем спасавања банака довео је до усијања одлуком да се новац скупља од улагача, чак и оних са улозима мањим од 100.000, што је био предуслов за обезбеђивање помоћи од 10 милијарди евра од ЕУ и ММФ. Паника на финансијском тржишту је побила ово решење.
“ИЊЕКЦИЈА“ ОВОГ месеца министри су се начелно договорили и о начинима финансијске „ињекције“ банкама еврозоне које су у потешкоћама, из заједничког фонда за спасавање. Према том плану, било би могуће да се „упумпа“ укупно 60 милијарди евра, али би и даље влада земље чија је банка, њени повериоци и акционари морали да поднесу део терета њеног спасавања.
Али то је, ипак, била иницијална каписла за рашчишћавање рачуна и стварање плана ко треба да плати за спас банака. Истина, нови предлог правила не рачуна искључиво на повериоце, акционаре и штедише са великим улозима, већ и на државу.
Но, разлика у односу на досадашња решења је у томе што се инсистира да банке преузму већу одговорност за своје пословање, а ако дођу у невоље и за сопствени спас. Држава, односно порески обвезници, „ускачу“ тек ако све мере не покажу резултате.
Правила би требало да буду универзална и важе за цео европски простор. Ако банка упадне у невоље сада би, широм Европе, постојао исти сет правила о томе ко плаћа рачун. Следећи корак су преговори влада ЕУ са Европским парламентом:
– Наш циљ је да имамо заједнички приступ широм Европе, тако да наши порески обвезници не морају да сносе терет штете – објаснио је председавајући ирски министар финансија Мајкл Нонан.
Новости
