Ако не врати дозвољени ниво афлатоксина на 0,05 микрограма по килограму млека Србија неће испунити једну од обавеза у процесу евроинтеграција, поручују из Делегације Европске уније у Србији.
Као један од разлога због кога је Влада променила правилник, министар пољопривреде Горан Кнежевић је навео и то што овај пропис није на списку обавезујућих услова за приступ ЕУ, а што из Делегације ЕУ у Србији демантују.
“Усклађивање српских прописа с европском регулативом део је процеса европских интеграција и пре уласка у ЕУ Србија ће морати и овај стандард да примени у свом правном систему и стандардима хране”, потврђено је у Делегацији.
Они наводе и да у случају да Србија одлучи да повећа дозвољени ниво афлатоскина у млеку, такво млеко неће испуњавати стандарде неопходне за извоз на тржишта ЕУ.
Бреда Јаковац Страјн, доцент на Ветеринарском факултету у Љубљани, каже да је сличан проблем у Словенији пре две годне решен тако што су појачане контроле на фармама, фабрикама сточне хране и у млекарама.
“Граница од 0,05 микрограма на килограм млека је постављена на основу веома озбиљних студија које су радиле све земље ЕУ. Тај лимит се узима као најбезбеднији управо због тога што то млеко треба да пију деца, старији, али и болесни људи”, каже он
Јуче је и Црна Гора забранила увоз млека које не задовољава стандарде ЕУ “из било које земље”. Најновије анализе млека Владе Војводине рађене у лабораторијама у Немачкој показале су повишено присусто афлатоксима у свим узорцима.
Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу Бранислав Бугарски рекао је да је свих 25 узорака послатих у лабораторију у Баден-Виртембергу имало више од 0,08 микрогарама алфатокисна по килограму.
Експерти су указали да највећи проблем лежи у томе што правилници о храни за животиње и о млеку и млечним производима нису усаглашени, не постоји ни референтна национална лабораторија у Србији, а ни квалитет хране за животиње није законски регулисан.
Б92
