Европска унија очекује да земље кандидати које преговарају о чланству у ЕУ, укључујући Србију и нарочито Турску, као ни Бразил, Аргентина, Уругвај, Швајцарска и други не искористе руске узвратне санкције ЕУ да би преузели место европским извозницима хране на руском тржишту.
То су јасно ставили до знања шефови дипломатија ЕУ на заседању прошлог петка, иако се, гледано са чисто правног међународног становишта, од кандидата за чланство не може тражити да зауставе своје компаније, извознике хране, које би желеле да удовоље већој потражњи руских партнера, рекли су агенцији Бета извори у Европској комисији у Бриселу.
Званичници у Комисији су хтели да нагласе да је то “више питање морала и солидарности” с ЕУ, уз опаску да су министри ЕУ поручили да је циљ европских санкција Русији да се “хитно издејствује политичко, одрживо решење” за украјинску кризу. И, како су образложили, “да би се обезбедило јединство међународне заједнице и одржало међународно право, Европска унија очекује да се треће земље и кандидати за чланство уздрже коришћења нових трговинских прилика које се отварају увођењем ових мера”.
У анализама медија и званичника ЕУ је закључено да ће помало неочекиване руске узвратне санкције изазвати штету од више стотина милиона евра произвођачима у Унији, па је прављена и рачуница на којим тржиштима би Русија могла наћи замену за ту храну из ЕУ.
Тако је у шпанском листу Паис освануо наслов који сугерише да ће шпанска чувена “серано” пршута бити замењена “српском печеницом” и другим “по квалитету познатим српским сухомеснатим производима”, како је у чланку објаснио један увозник руске хране.
Међународни дипломатски званичници у Бриселу су Бети пренели да су у “ЕУ помало затечени и љути на све кандидате за чланство, јер сматрају да је уздржавање од преузимања тржишта европским извозницима у Русију такође ствар солидарноси и заједничких вредности”. Они зато примећују да ће “следећи пут кад ЕУ буде требало да искаже солидарност са земљама кандидатима, имати на уму и какву солидарност су оне показале према ЕУ, кад је њој било потребно”.
Бета
Sta drugo mozemo i da ocekujemo od EU! Ucene, ucene i samo ucene!!!
Томислав Николић постао академик!
Европска академија наука и уметности, на предлог САНУ, окитила председника титулом коју има и 29 нобеловаца
Председник Србије Томислав Николић ушао је у ред патрона Европске академије наука и уметности
За ову престижну улогу председника је предложила Српска академија наука и уметности (САНУ), која је и образложила свој предлог пред колегама из Европе. Николић ће, наиме, наредне четири године обављати дужност патрона ЕАНУ, који има око 1.500 чланова, врхунских научника и уметника, међу којима је и 29 нобеловаца.
Велики комплимент
– Аустријски амбасадор у Србији Јоханес Ајгнер недавно је донео повељу, сертификат председнику Николићу да је једногласном одлуком изабран за патрона ЕАНУ, међународне организације, чији је члан и САНУ. То је велики комплимент нашој академској заједници, али и председнику Србије, који ће у марту следеће године бити промовисан у патрона и држати приступну беседу у седишту Академије у Салцбургу – каже Јасмина Митровић Марић, саветник председника за високо школско образовање.
Она истиче да ниједан председник Србије није до сада имао такву част.
– То је доказ колико Европа цени наша достигнућа у природним и хуманистичким наукама и како вреднује однос председника Николића са представницима академске заједнице Србије и Европе. Поред државничких обавеза, рад председника Николића се препознаје и у области просветитељства, као настојања да се усвоје позитивни системи вредности, нарочито у школској и студентској популацији, али и промоцији наше академске заједнице у Европи и свету – каже Марић Митровић и додаје да отуда стално ангажовање, покровитељство и учешће председника на међународним и домаћим научним скуповима или ангажовање да се на УНЕСКО листу нематеријалног добра упише школа наивног сликарства из Ковачице као српски бренд.
У друштву научника
– У том смислу, председникова ангажовања су стална – крајем овог месеца биће домаћин Председништва Светског славистичког савеза, а 3. септембра обратиће се научницима из читавог света на скупу који организују УНЕСКО и САНУ, који је посвећен Милутину Миланковићу и проблемима климатских промена у свету – наводи саветница председника.
ЕАНУ је основана у Аустрији 1990. на иницијативу хирурга-кардиолога Феликса Унгера из Салцбурга, бечког надбискупа Франца Конига и политиколога и филозофа Николауса Лопковица. Сенат Академије кандидује и бира чланове, а на основу заслуга у науци и(ли) уметности. Академија је оформљена средствима ЕУ, Аустрије, јавних агенција и приватних спонзора, али при томе остајући, како се наводи, идеолошки и политички независна
POPUSITE
Kameleoni